Како олакшати живот жена на селу?

Живот на селу није лак, нарочито за жене које се и даље за своја права боре са предрасудама и мушком доминацијом. Иако не бирају послове, немају радно време, а ни плату. Многе су принуђене да раде све до позних година, јер је пензија мала, или је немају уопште. Шансу за унапређење свог положаја жене виде у удруживању.

За већину жена на селу подела послова не постоји, а осим што су домаћице, мајке и супруге, са мушким члановима домаћинства раде све - од њиве, до сече дрва у шуми. За сав тај посао често немају никакву надокнаду, а у годинама у којима се друге жене пензионишу оне и даље настављају да раде.

"Жене раде нон-стоп на селу, ето моја свекрва која цео живот ради, и радила је за неких 13 и по хиљада пољопривредне пензије. И дан данас ради, чува овце, свашта нешто, и на њиву бере малину и купину, чак и у кући. Има 70 година", наводи Славица Ђуричић, из Толисавца код Крупња.

"Жене у селу су негде мање више и принуђене да раде и мушке и женске послове, ако желе да опстану ту, и да створе нешто за своју будућност за децу, значи просто је немогуће делити мушке и женске послове ако желиш да напредујеш", истиче Радојка Михаиловић, из Сече Реке.

Производња млека некада је женама била приоритетан посао и извор зараде. Ниска откупна цена многе је приморала да пронађу алтернативу. Миланка Миловановић, из Завлаке, рачуницу је нашла у узгајању цвећа, цена једног букета двоструко је виша од цене сировог млека.

Миланка каже: "Краве ћемо да укинемо, остаће једна крава за наше домаћинство, за нашу потребу, а укинућемо због неисплативости. Ја увек тражим неку алтернативу, док си жив нешто радити мораш, па ако не може пољопривреда, биће нешто креативно".

Жене на селу често немају избор при одабиру каријере, јер зависе од своје породице и великог обима посла у домаћинству. Оно што охрабрује, кажу, јесу иницијативе за оснивањем Задруга, у којима једне другима пружају међусобну помоћ.

"У формирању задруге смо препознали прилику да ту жену која се бави земљорадњом, сточарством, ратарством, није ни битно, добије прилику да мало изађе из тог свог примарног пољопривредног газдинства и да ради у задрузи и на неки начин допринесе самој себи", објашњава Марија Благојевић, директор женске задруге "Косјерка" из Косјерића.

Међу проблемима са којима се жене суочавају је и то што нису власнице имања, због чега немају право на субвенције и покретање сопственог посла. На заједници је, тврде, да ради на едукацији мушкараца, како би се женама омогућила већа права одлучивања.