Како изгледа Тара из перспективе једног медведа

Крај марта и време за буђење. Прво иде јутарња гимнастика па лагана шетња по околини, што даље од људи. Било је и екстремних спортова уз стрме обале у кањону, обавезна поподневна дремка у хладу и бар две згодне медведице. Ноћни живот остао је тајна, а кретао се у границама Националног парка - први су утисци.

"Чини ми се да ће највреднији бити резултати везани за репродукцију медведа, јер су то практично први подаци које имамо да видимо какво је понашање током репродуктивног периода. Места на којима се срећу медведи и верујем да ће нам то користити и прва импресија је рецимо да нема снимака са другим животињама", каже професор др Душко Ћировић са Биолошког факултета у Београду.

Александар Велики са својих петнаестак година и готово 250 килограма сигурно је доминантан и први с камером, али није први кога прате.

За 17 година, сателитске огрлице носило је 16 тарских медведа, а ту су и "земаљске" фото замке на местима где се обично крећу.

"На тим камерама смо забележили занимљиву интеракцију између медведа и вука, медведа и других врста. Затим смо током две године радили генетску анализу мрког медведа и морам да кажем да су ти подаци најпрецизнији када се говори о утврђивању бројности мрког медведа на неком подручју", каже Маријана Јосиповић, биолог Националног парка Тара.

Од укупне популације од око 120 медведа код нас, половина је на Тари.

Уз оморику, он је и заштитни знак планине, па је зато његов тајни живот још занимљивији.