Нове плантаже ораха у Шумадији

Радосав је одлучио да проба нешто ново. Уместо пшенице, пре две године на два хектара подигао је засаде ораха. Пролетос је још хектар земљишта, претворио у орашар са 150 стабала домаће сорте - расна. Кад достигну пун род, очекује, да ће његова инвестиција, бити исплатив посао.

"После једно десет година, биће већа исплативост него све друго што је. Сигуран сам у то. Исто тај орах да се прода у индустријско дрво, значи, нигде ми немамо губитак зашто улажемо. После, све ће то да се врати", сматра Радосав Николић, из села Трска код Раче.

У подизању засада, слушао је струку. Од избора садница, до припреме и одржавања засада, улагања по хектару су каже, око 3.000 евра. Да је орах инвестиција, а да се на озбиљнији приход дуго чека, слажу се и Живојиновићи из Сипића. Њихови засади, стари су 6 година. Мразеви и суша, умањили су род, а нису задовољни ни ценом.

"Ја сам ове године нешто мало продао и то баш по 650 динара, али тешко. Требало би да вуде већа цена, неких 700-800 динара, моја нека процена", сматра Иван Живојиновић из Сипића код Раче.

Мали произвођачи, који немају хладњаче ни могућност да сачекају бољу цену, робу продају пијачарима.

Да би било економске рачунце, треба размишљати и о пласману производа. А, прва ставка за успешну прозводњу је избор садница, којих има доста на тржишту.

"Пиерал Лара и опрашивач Франкет. Домаће сорте, типа расна, ибар, бујан новосадски, бугарске сорте типа шејново, једна немачка селекција Газенхајм 139 и да се доста добро показала у нашим условима", наводи Данко Петровић из ПССС Крагујевац.

Сорте треба да буду прилагођене земљишту и климатским условима. То је први предуслов, да уз пуну примену агротехнике и нове савремене засаде,остваримо и веће приносе.