Михољско лето на Пештерској висоравни

На широком простору између Карајукић Бунара и Сјенице, ових октобарских дана - поља се беле од стада оваца. Испод врха Гиљеве, зелени откоси. Нестваран амбијент у ово доба године на најхладнијем месту на Балкану.

На питање када сте последњи пут били у кратким рукавима у ово доба године, Милоје Радевић из села Црвско одговара: "Никада, о бре давно, давно Бога ми, давно! Михољско лето сад је што кажу Богом дато". Додаје: "Слабо, слабо је било кише током лета, суша је била велика тако да није било ни воде ни траве".

И брачни пар Маслак хвата последње дане сунца. У октобру је овде дан кратак, и злата вредан, после сушног лета.

"Прошле године смо били баш лоше са сеном, ове године још лошија година била. Међутим, спасила нас ова отава. Код нас до Ђурђевдана нема паше", каже Деса Маслак из села Црвско.

Стока им још у брдима. Горе нема много траве, али испаша, ма каква била, кажу, пуно значи. И ка Пештерском пољу хиљаде крда говеда. Ово у Долићима чува чобанин на мотору.

На питање да ли је једини на висоравни, Админ Турковић, из села Долићи одговара: "Па, већином, ја и још један туде има, овако обављамо овај посао. Може на мотору, али некако најлакше је". Додаје: "Наши стари су већином ишли пешака и с коњима. Ми смо већ сад нове генерације". На питање да ли остаје на Пештери, одговара: "Ако Бог да, иншала. То смо започели, правили смо штале неке и механизације нешто имамо. Још нешто ћемо да набављамо. Остаћемо. Немаш овог простора, ове љепоте нигде".

Админ је завршио средњу школу у Новом Пазару. Није желео на факултет, али ни са братом у Немачку.

"Чија је боља рачуница? Твоја дневна зарада или његова?"

"Па, верујте да је... Лакше је овде, али мало... Ту смо негде са зарадом", наводи Админ Турковић, из села Долићи.

Иако му је тек 22, размишља о женидби и породичном животу. Баш овде, на Пештери.

На питање: "Има ли овде девојка?", Админ одговара: "Па богами нема. Нема". Додаје: "Негде је морамо наћи, мора бит са села, да би знала да ради ове послове, не можеш ти сад да дође из града, не зна око овог. Али са села, ипак ћемо је тражити. Па ако буде било среће, било је".

Задовољство животом види се у сваком Админовом осмеху. Али он је, ипак, изузетак. Док уживају у михољском лету, Пештерци могу само да се надају да је и весник другачије слике висоравни.