Како је било на Моравској златној свадби?

Нада и Бранислав Станојевић из родног Липљана, где су се на вечну љубав заветовали, као млади инжењери, идући за службом, преко Кладова су, давне 1979. године, у Трстеник дошли са две кћери.

"То је наше благо које смо ми стекли за наших 50 година. Подршка и на крају крајева разумевање једно, мора да буде разумевање, а било је сигурно да није некада било све како он, или како ја хоћу", сматра Нада Станојевић, а Бранислав Станојевић на питање да ли их је изненадило то што се општина сетила јубилеја одговара: „Јесте, хвала им много. Били су гостопримљиви, учинили су много за нас. И ово је пример свима у Србији што је трстеничка општина урадила."

За златни јубилеј ове године награђена су 24 пара. Међу лауреатима Крстићи и Грачнери, некадашње комшије и колеге из "Прве Петолетке", са саветом за будуће младенце.

"Нема идеалне жене, нема идеалног мушкарца, нема идеалног брака, али мора да се усагласи. Један мора да буде увек, оно што тебе интересује, попустљивији, не буде ли, него свако хоће да истерује своје, оде брак под лед", каже Милутин Мића Крстић

Нада Грачнер објашњва шта је за добар брак најважније: "Слично васпитање, пре свега. Однос према обавезама, да нема неких основних недоумица неких, разилажења у старту. Мора да толеранције буде у сваком случају."

"Треба да имају разумевање, поштовање и мудрост, јер љубав која води у брак она не траје тако друго. Она траје много краће, исто као и лепота. Зато треба све ово укомпоновати заједно и на тај начин омогућити да тај брак што дуже траје", каже Зравко Грачнер.

Трстенички Златни младенци пример су генерацијама које долазе. И потврда да су брак и породица непролазне вредности које треба неговати.