Прво колонистичко село на северу Бачке обележило век постојања

Најстарији мештаним села Велебит је осамдесетседмогодишњи Јован Маљковић сећа се свих прича оца Станка о стварању села. Од 150 оснивача највећи број је дошао из Америке, а део са фронта из Русије.

Постали су добровољци у српској војсци и за те заслуге добили 5 хектара земље и прилику за нови живот.„Али је бога ми, било сиромашно до тридесете године. Е онда смо ми били ојачали према четрдесетпрвој. Лјуди били газде. Газде. Било ко је имао по троје коња, говеда, оваца, па свега било" каже Јован Маљковић, из Велебита.Кућу од земље из времена стварања села сачувао је као етно музеј Милош Кравић. Прикупио је све пољопривредне алатке , али и податке из историје.„По почетку насељавања села Велебита рођено 63 дјеце, оно што је било незамисливо. А 1941. године, када смо постројени испред села и када су кренули пут шарварског логора, било је 977 становника" објашњаваМилош Кравић, "Личка кућа" Велебит.Као и сва колонистичка насеља настала пре сто година и Велебит са улицама које се секу под правим углом и окућницама једнаке величине. Место изабрано за насеље за 25 метара више је од околине.„Да ли је то њих определило да буду на брду, где је струјање и да оно гледају са висине, као што су на крају у Лици тако биле њихове куће", наглашава Радмила Марјанов Пањевић, архитекта.
Због патриотизма, а за један људски век, оснивачи села имали су бројна животна искушења.
"Да преживе два рата, неки од њих да преживе Америку и рад у Америци. Да преживе сеобу, колонизацију. Затим да преживе протеривање одавде и репресије мађарских окупационих трупа и да преживе репресије комунистичких власти после рата" истиче Милан Мицић, историчар.
Данас у Велебиту живи око 200 становника. Сви су присуствовали обележавању стогодишњице насеља. На свечаности је приказана традиција предака и евоцирано сећаје на добровољачки покрет из Првог светског рата.