Плете мреже и чува ужарски занат свога оца

У породици Чонић из Остојићева почели су да се баве ужарством 1954. а након тога су радионицу имали дуже од пола века. Ново време донело је и нове начине рада, а наследник Зоран Чонић је одлучио да уместо стоним тенисом, где је био тренер, одлучио да оживи очеву радионицу.

Сава Чонић из Остојићева је почео да учи ужарски занат са 14 година и до скора је овај деведесетогодишњак плео ужад од конопље и кудеље. Све је сада осавремењено, па и материјали који се користе. Набрајајући шта је све могао да направи, чика Сава уједно чува и старе речи од заборава.

"Штрањге, поводце, довнике за коње, за телад. После сам радио трајне узе, арданеле за морске мреже. Нема шта нисам радио. Што се тиче коња и стоке, толико је било да немам речи колико се тражило", каже Сава Чонић, ужар у пензији.

Син Зоран Чонић је био познати стонотенисер у Остојићеву. Пре неколико година је одлучио да прекине каријеру тренера и преузме породичну радионицу. Ново време донело је и потребу за другим производима. Ово што се сада ради разликује се од свега што се правило у претходном веку у овој кући.

"Овај део заната који није ужарски, као што је тата радио. Ово је више чуричање мрежа, каљева, торби, лежаљки, седељки, љуљашки и кренућу на вашаре", истиче Зоран Чонић, ужар.

Као и код већина старих заната, ужара има све мање. Још су им само вашари и изложбе стоке места где се појављују. У средњем и северном Банату тренутно уз ужарску радионицу у Остојићеву ради још само једна, у Меленцима.

Плете мреже и чува ужарски занат свога оца

Коментари