Ужичка професорка са фићом по Србији

Она је у трећој, он у петој деценији, али откад зна за себе, уз "ладу специјал" истог годишта производње, то је породични ауто, некада дедин, сада – само њен.

„Цео свој живот се возим у ‘фићи’ иако сам могла у ‘лади специјал’, али некако је слађи ауто, мањи и, право да вам кажем, женственији. Ми свуда стижемо, то нам није проблем и леп је. На отвореном путу идемо неких 110, тако да нема никаквих мана. Није тако мали ауто, моја бака кад уђе на задње седиште, она каже, јао како је комфоран овај ауто, тако да како се навикне", каже Емилија Тодоровић.

Мали, једноставан за паркирање, и са готово 83.000 пређених километара без озбиљнијих кварова, њен жути „фића" привлачи пажњу случајних пролазника, друштва које би да га провоза „круг" по граду, али и других љубитеља олдтајмера.

„Не бих га никада продала, зато што стварно нема цену. Породични је ауто, ми смо први власници, односно деда је био први власник, тако да је задовољство возити га", додаје Емилија.

Уз рачунаре и информатику као примарно занимање, некада ученица, данас професорка у ужичкој Гимназији, Емилија обожава путовања и фотографије.

„Покушавам да направим склоп три љубави. То је путовање кроз Србију, да представим људима своју земљу фотографијом на којој овековечим лепе кадрове и наравно ‘фића’ да ме вози до свих тих места", истиче Емилија.

Ускоро, „фићи" предстоје ситне, стручне поправке и додатно улепшавање, а онда, њих двоје, крећу на пут, широм Србије.