Ко је био прота Стеван Димитријевић

У Алексинцу је јануара 1866. године рођен Стеван Димитријевић, човек који је обележио развој и опстанак српске цркве, али нажалост и човек о коме шира јавност и данас мало зна. Тек од пре петнаестак година у Алексинцу постоје улица и школа са његовим именом.

Прота Стеван Димитријевић је на оснивачкој седници Савета Православног богословског факултета у Београду 1920. године изабран за првог декана. О мало познатим детаљима из живота алексиначког проте, Зорица Пелеш говори са нескривеним надахнућем.

"Онда сам уронила у такву грађу у такав један живот који толико надахњује, Свети Николај га је назвао анђео божији за Јужну Србију, зато што је југ Србије, посебно Косово и Метохију, Призрен припремао за први балкански рат у коме је био војни свештеник добровољац", наводи Зорица Пелеш, биограф алексиначког проте.

Протина биографија надахнула је бројне Алексинчане, о њему се врло мало знало и говорило, иако је прота на алексиначком гробљу саградио цркву светих Архистратига Михаила и Гаврила.

"Нисам много знао о цркви, земни остаци проте Стеве Димитријевића, његове кћери, зета, мајке, супруге се налазе у овој капели, она је реплика цркве на Опленцу, иконописање су вршили руски сликари, како иконостаса, тако и фресака", каже Радисав Насковић из Алексинца.

Професор петорице, укључујући и садашњег, патријарха своје имање је поклонио некадашњој недељној школи за калфе и шегрте у Алексинцу.

"Од електромашинске, техничке, занатско трговачке школе 2004. године је одлуком наставничког већа променила име у техничка школа "Прота Стеван Димитријевић", наводи Драган Петковић, директор Техничке школе "Прота Стеван Димитријевић", а Гранка Марковић, професорка у пензији додаје:

"Неки су били за неки против, а разлог је био ја мислим главни разлог незнање, ја сам изузетно била сретна када сам сазнала неке ствари, а морам да вам кажем да сам добијала инспирацију читајући његова писма, оно што је он радио."

"Није се бавио свештеничком службом реда ради, чак је и критиковао своје колеге свештенике који се баве н тај начин, већ је цео свој живот и самога себе посветио другима", каже вероучитељ Иван Цветановић.

Иако се о алексиначком проти и даље мало зна, суграђани су му се колико толико одужили, требало би обновити фреске у његовој цркви, за шта идеје у Алексинцу постоје.