Нете видо од ономад, говорите ли врањски?

Бора Станковић задужио је Врање својим књижевним делима. Врањски говор који је он забележио и дао му поетски тон, у граду се све мање користи у изворном облику. Углавном је то мешавина са књижевним језиком или жаргоном. Изворни врањски говор још чувају од заборава стари Врањанци.

"Нете видо од ономад, а тој 'ономад' може да буде три месеца, четири месеца, пет месеца", каже Врањанац Драгољуб Тасић Тале.

Његов суграђанин Тома Влајинац истиче да је израз "ономад" универзални, али да реч "оточке" (малопре) само Врање има.

"Куде беше? Оточке бев код овог овде. Е, тој само Врање има – оточ", објашњава Влајинац.

Само Врање има млого синоними с који се описује нешто што је неки уработаја.

"Ти ће кажеш: Ја сам се попела. Ал' ја се поткачи, ај се ти потпопни. А ја се и прекачи, што се не прекачиш и ти. Не можеш да се препопнеш, не може", додаје Влајинац.

И онија што дођев у Врање са стране променив говор, уклопив се у средину.

"Кад се зберемо на куп па причамо, причамо, причамо по врањски. Па сећаваш ли се, па овој ми, па оној ми и тако... Евоцирамо успомене", каже Владимир Јовановић Лиферанац.

Учитељи ги од прв' разред ученици учив да не викав "ги, га, гу" – а они па викав.

"Треба да користив све падеже, а не само два. Одакле си – из Врање, куде идеш – у Врање и све је Врање", истиче Сунчица Стојановић, учитељица у ОШ "Бранко Радичевић" у Врању.

"Ја с моје другарице зборим на врањански, јер тако сам се навикла", каже ученица Наталија Стојменов.

"У школу смо морали и ми да знајемо и падежи, и овој, и оној, али чим се заврши час, кад искочиш на одмор – или мали, или голем, одма' врањски си терав сви", сећа се Тома Влајинац.

Књиге што су се писале на врањски, пишев се и с'г, само по ретко.

"Видим да деца, млади, ученици, млада омладина, воли да чита баш на дијалекту, оно што сам писао", каже писац Миле Костић Дубница.

Стари Врањанци викав да је врањски говор музика, као онај што се од пантивек свира у Врање, а тај музика милује душу на свакога кој гу слуша и с'г.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 14. март 2025.
22° C

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса