Најезда жилогриза у лесковачким воћњацима

После четири године мукотрпног рада и великих улагања Сава Алексић из села Миланова код Лесковца једва је чекао да овог лета крене са бербом вишње. Надао се доброј заради, али у његовом воћњаку се појавио жилогриз, штеточина која напада корен биљке.

Уместо да рачуна колико ће зарадити, Сава своди рачуницу о штети.

"Штета од жилогриза само у овом воћњаку је већа од две хиљаде евра. Већ сам извадио велики број стабала, а плашим се да је ово само почетак", каже Сава.

Да жилогриз наноси велику штету и вишегодишњим и младим засадима коштичавог воћа на југу Србије каже и доктор пољоприврених наука Душан Јовановић. Најугроженији су вишњици, а процењује се да су воћари већ у минусу неколико десетина хиљада евра, па је због тога неопходна помоћ државе.

"Тренутно у српском аграру не постоји већи проблем од жилогриза", каже др Душан Јовановић и додаје да је неопходна државна стратегија како би овај проблем могао успешно да се реши и да се на прави начин помогне сељацима.

Жилогриз до ове године није правио никакве проблеме воћарима у Србији. Женка ове штеточине леже од 100 до шест стотина јајашца на температури од 28 до 33 степена. Због тога и наши најбољи стручњаци, на стручном скупу у Бојнику, истичу да је промена климе један од главних узрока масовног присуства ове штеточине.

"Протеклих неколико година имали смо великих температурних осцилација. Било је великих суша, па великог снега и падавина. Све је то условило да се и биљкама смањи отпорност", рекао је за РТС професор са Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић. "У сваком случају, жилоргиз се до сада није појављивао у оволикој мери у Србији и то је озбиљна проблем са којим струка мора да се суочи."

Стручњаци кажу да за сада не могу да дају никакав савет воћарима како да се заштите од жилогриза. Управа за заштиту биља при Министарству пољопривреде формираће тим који би у најскоријем року требало да предложи конкретне мере заштите.

Добри познаваоци прилика опомињу да посебну пажњу треба обратити при увозу садног материјала, јер су се у Србији последњих година појавиле по први пут и болести које су десетковале род јабуке, крушке и кајсије, што је у знатној мери смањило девизни прилив нашој земљи од извоза воћа.

rts.leskovac@rts.rs

+381 16 242 131