Заборав би био нови злочин

Током Другог светског рата, Крагујевац је изгубио неколико десетина хиљада грађана, а само 21. октобра 1941. године у Шумарицама је убијено више од две хиљаде радника, сељака и ученика.

Последња истраживања показују да се о жртвама нацизма све мање говори, а младима појам  холокуста готово непознат.

И Немачким студентима који су истраживали нацистичке злочине, стратиште у Шумарицама, било је потпуно непознато.

Данијел Мунзнер студент историје из Немачке каже да за Шумарице до сада није чуо.

"Ја ништа нисам знао о овоме, иако сам студент историје. Нисам ништа чуо о злочину у  Крагујевцу. Мислим да је јако важно да у Немачкој људи сазнају што више детаља о овом догађају", каже Мунзнер.

И његова колегиница Ребека Леф, додаје да у школи ученици у Немачкој недовољно изучавају злочине почињене током Другог светког рата.

"У школи нисмо учили о томе. Углавном смо изучавали односе Француске и Немачке, али се мало говори о овим злочинима. Мислим да је важно да млади људи разговарају о тој теми. Драго ми је што можемо о томе да сазнамо све, и то овде, на лицу места", рекла је Ребека Леф, после обиласка спомен-парка "21. октобар" у Крагујевцу.

Циљ пројекта "Заборав би био нови злочин" је развијање свести о важности очувања сећања на жртве рата, али и отклон, како кажу, од политизоваих послератних интерпретација догађаја из прошлости.

"Већина младих повезује овај догађај са стрељањем ђака, што није истина. Према нашим сазнањима, стрељано је више од 2.800 цивила. Желимо да подстичемо међународни дијалог и да се студенти из Немачке упознају са културним сећања у Србији", објашњава Бојана Веселиновић, студент германистике на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Студент завршне године германистике, Немања Ђоковић каже да њихове колеге са немачких универзитета мало знају о холокаусту у Европи. Они, углавном, како каже, изучавају злочине у неколико концентрационих логора у Пољској, али оно што се догодило ван територија немачког Рајха им није много познато.

Нацистички злочини својевремено су детаљно изучавани у школама. Историчати, међутим,  упозоравају да се последњих година о томе све мање говори.

"Деца која долазе овде, више не знају зашто долазе, нису припремљена на то, јер уколико нешто не учине да их припреме, наставници и саме школе, онда они овде дођу потпуно неприпремљени", говори о свом искуству историчар и кустос музеја "21. октобар" у Крагујевцу, Станиша Бркић.

"Крагујевачки октобар" и Велики школски час у Крагујевцу, пример су озбиљне културе сећања која се у Србији негује. 

После нацистичких логора Бањица и Старо сајмиште у Београду, крагујевачка трагедија 1941. године, сматра се једним од највећих у Другом светском рату.