Интернетом против пламењаче

У златарском крају уведене су иновације у производњи кромпира. Агрономи ужичке Пољопривредне службе правовремено ће саветовати произвођаче о употреби пестицида, што ће се одразити на бољи квалитет кромпира, веће приносе и мање трошкове производње.

Десет година Обрен Шапоњић из Комарана бавио се производњом кромпира заснованој на традицији. Ове године ослањаће се на савете агронома утемељене на подацима станице, постављене у селу, о условима за појаву болести кромпира.

"Трошкови ће бити мањи и кромпир ће бити здравији зато што ћемо користити мање пестицида за прскање. Чим је бољи квалитет, боља је и продаја и цена", каже Шапоњић.

Шеф Одељења за локални економски развој у Новој Вароши Милинко Шапоњић каже да они очекују велике ефекте од ове "метеос" станице.

"Производња кромпира варира из године у годину, али нека просечна годишња је од 700 до 900 тона кромпира, док се активно производњом за тржиште бави недге око 300 домаћинстава", каже Шапоњић.

До сваког од њих, од сетве, која на златарских 1.000 метара надморске висине тек почиње, до вађења кромпира, стизаће подаци са станице која на сваких сат времена очитава температуру земље и ваздуха, влажност ваздуха, листа, количину падавина и осунчаност.

Стручни сарадник за заштиту биља Пољопривредно стручне службе у Ужицу Миленко Гавриловић каже да ће станице и овакав вид информисања произвођача смањити број третмана и обезбедити да производи из примарне пољопривредне производње буду здравствено исправни.

Још седам станица постављених у Златиборском округу, а финансираних средствима локалних самоуправа и Европске Уније, учиниће рентабилнијом и производњу малине и јабука.

Од станица до агронома подаци стижу електронским путем, а упутства о правилном третману засада, од њих до произвођача стизаће, за почетак, како кажу, преко локалних медија, а касније путем СМС порука и интернета.