Зашто се жене стално буне, кад знамо да је мушкарцима теже

"Зашто би држава субвенционисала хигијенске производе? Сви свакодневно користе тоалет папир који је нужан па поново није бесплатан" – то је само један од коментара на текст који објављен на сајту РТС-а.

Да ли вас чуди овакав коментар? Мене не. Некако сам навикла на замену теза, кад год неко покуша да објасни било шта што се односи на неравноправан положај жена у друштву.

Тако када поменете кућне послове, одмах се нађу они који питају: "А зашто жене не иду у шуму да цепају дрва?". Када кажете да жене на послу морају много више да раде и да се доказују него њихове мушке колеге, онда ћете неретко чути да жене лакше пролазе и у животу и на послу јер играју на свој сексипил - да не кажем напредују преко кревета.

Ако далеко било поменете да би било у реду рећи за жену која ради у војсци војникиња, која вози авион пилоткиња, затим кустоскиња, гинеколошкиња, педијатрица - немојте се изненадити ако чујете квази контра аргумент - постоје много већи проблеми којима треба да се бавимо, ето на пример зашто жене не иду редовно код гинеколога.

Тачно, то је огроман проблем јер је по оболевању и умирању од рака грлића материце Србија пета земља у Европи, али какве то везе има са тиме како ћемо звати жене чије професије имају мушко име?

И какве везе тоалет папир има са менструацијом? Па, уместо тоалет папира можете се послужити водом и опрати свој проблем. Ето, ја нудим решење које је далеко боље за вашу интимну хигијену од тоалет папира, а шта ви нудите за моје непрестано крварење?

Рече неко да без тампона и уложака може да се живи и живело се, а без хране и воде не - а то се плаћа. Добра-стара замена теза, будући да једемо и пијемо сви, а крваримо само ми жене.

Живело се, тачно је, без тога. Сећам се, моја бака је лети ложила пећ да би могла да суши неке одрпане крпице за које тада нисам знала чему служе. Сада знам да их је стављала у веш.

Е, а сада замислите да ваша колегиница на сваких пола сата иде у тоалет да мења натопљене крпице (јасно је да моћ упијања крпе не може да се мери са улошком), а ви за то време морате да радите за двоје. Не бисте били најсрећнији, зар не?

А можете ли да замислите како би се осећала девојчица којој се другари из одељења смеју јер крпица није издржала 45 минута, па јој је крв пробила на панталоне? А из искуства знам да се дечаци томе смеју, што не чуди јер не знају ништа о менструацији, осим да девојчице понекад крваре и да због "поштеде" могу да се извуку са часова физичког. Но, то је тема којом изгледа не желе да се баве ни родитељи ни школски систем.

Оно чиме такође нико не жели да се бави јесу рафови у продавницама. Ако нисте знали, у Србији је скоро па немогућа мисија пронаћи здрав уложак са крилцима.

Уместо да имају опцију да користе улошке од органског памука који није третиран хемикалијама (у европским земљама их можете купити без проблема), наше жене, мајке, ћерке, сестре поред својих репродуктивних органа складиште пластику и отрове.

И то никога не погађа, а погађа то што је, ето, неко подигао гласић и затражио нешто за те незасите жене. А шта је са мушкарцима?

Па мушкарци имају супруге које за ово морају да издвајају део своје плате. Ал' ту су и домаћице које немају од чега да издвоје. Шта је са ћеркама, ко ће да плати ту женску ствар? Исти онај који им даје и новац за ужину - кућни буџет.

Дакле, корист од тога да жене буду равноправане са мушкарцима имају и мушкарци и то не само у овом случају. Ипак, чини се да они (част изузецима) нису у стању то да схвате јер се, чим им споменете женска права или не дај боже феминизам, осете угрожено.

Додуше, и међу женама има оних које се осете угожено, па се, због тог опијума женскости на који те навлаче од бебећих дана, некада и ватреније боре за очување статуса кво.

Пошто тапкање у месту није избор за друштво које жели да напредује, корисније би било да сви које борба за бољи положај жена узнемирава усмере ту своју енергију на нешто што би могло да донесе неки бољитак и боре се за то.

Ето, нека се удруже и покрену иницијативу да побољшају положај мушкараца - у свим сферама у којима су они подређени пол. Ја ћу их прва подржати, јер не желим да ми деца расту у друштву у којем од тога који полни орган поседујеш зависи да ли ћеш бити повлашћен или потлачен.

Али, молим вас, немојмо о бријачима и пени за бријање - необријаном мушкарцу се нико неће подсмевати, а жени са длакавим ногама хоће.