Не пишем наслов да не будем његов талац

Данас никуд без наслова.

Некад није било тако. У стара времена, када су се на папиру, китњастим рукописом, писала далеко озбиљнија писма него данас, није било насловљавања. Писмописац је стављао датум и испод њега одмах „Многопоштовани господине..."

Ни насловљавање уметничких дела није било уобичајено - вековима у прошлости. Данас због тога морамо чак да фалсификујемо или приписујемо наслове старим књижевним делима да би их прилагодили данашњим читаоцима или гледаоцима.

Не морамо ићи много даље од античких времена. У време Дионисија, такмичења трагичара, није било наслова комадима који су се такмичили. Публици се најављивала представа као „Прва Софоклова драма из тебанског циклуса" или као "Трећа Еурипидова драма о Ифигенији на Тауриди".

Касније су се ови не-наслови прилагодили у доба хеленистичког библиотекарства у шифре које су биле налик библиотекарском броју, па се Еурипидова трагедија "Ифигенија у Аулиди" звала""Ифигенија аулидска", а трагедија "Едип на Колону", "Едип колонски".

Тако је било све до византијских времена када у источном свету почиње мода насловљавања. Напоредо с тим, ова мода установљава се и у Венецији и Падови, на Западу.

Отад па до данас, никуд не треба мрднути без наслова. Наслов је сума наших напора да напишемо два реда, или једну аматерску песму, или допис општинској инспекцији, или изјаву у полицијској станици након неприличног окупљања у пандемијска времена...

Зашто имамо потребу па и обавезу да у тој мери сваких неколико повезаних речи насловимо? Наслов је врста задовољавања сујете. Он не захтева много писмености (барем се тако чини многима) јер се састоји од свега једне или неколико речи.

Наслов је заправо у већини случајева, сажето упозорење. "Не дирајте наш паркић!" "Чији је наш новац!?", "Даље руке од наше улице!". Отуд је врло добра демонстрација воље, кохезије, па и храбрости која не захтева отворену борбу и могуће телесне патње и повреде.

Међутим, чак је и оваква врста насловљавања помало превазиђена. Данашњи читалац таблоида захтева завиривање у нечију приватност, мимо свих упозорења или моралних скрупула. Зато су наслови обично простопроширене денунцијације. "Инфлуенсерка запалила интернет.

Погледајте шта је урадила. "Или водитељка се скинула. Видите где смо јој нашли тетоважу". Уместо свега три или четири речи, сада у насловима лажних вести имамо по две па и више реченице. Последња реченица обавезно мора да буде започета упућивањем у интимне детаље или "забрањено воће".

Шта се може очекивати у будућности, тешко је казати. Једно је сигурно: терор насловљавања бесмислених пашквила неће нас олако напустити, а против њега није на помолу вакцина

Можда, само можда у некој далекој будућности, потпуно нестане текстова испод наслова. Наслови ће се проширити у кратке текстиће, неће водити никуд, нити указивати ни на шта. То ће ваљда бити крај.

Тако ћемо се барем решити терора наслова.