Интернет нема лек за ковид 19, а ни за уметничку душу

Ова пандемија је на сцену "извела" три врсте кризе: економску - која утиче на све области културе, уметничку - која уништава рад и моћи индивидуалаца, и филозофску - која узрокује питања "како живети и радити".

Наредни месеци ће бити врло несигурни. Жива извођења су избрисана или су у великој опасности. Послови су свуда у питању. Глумци и музичари су очајни зато што не могу да јавно наступају.

Криза кроз коју пролазимо показује да не постоје могућности скорашњег отварања сала у којима ће се изводити драме, опере или концерти. Финансијске импликације физичке дистанце додатно ће онемогућити извођаче да публици дају представе и концерте.

Утицај пандемије је потенцијално разарајући за читав креативни сектор, поготову када се ради о опери, балету и мјузиклу. Ове „електране за производњу страсти" су стале и за њих не постоји алтернатива. Последице су пресушивање реке талената, повећање незапослености и затварање једног од водећих аспеката наше културе. То ће нас коштати драгоценог културног блага.

Све чешће чујемо изјаве да уметност и култура неће бити исте после ковида 19. Нуде се могућности стримовања позоришних и музичких форми, заговара се онлајн позориште и концерти. Међутим, употребом технологије којом преносимо позоришну представу или концерт није могуће публици приуштити дубље и трајније искуство и омогућити аутентичност. Чак и уз остварење претпоставке максималног „прилагођавања" техничко-технолошких иновација уметничком стваралаштву и његовој презентацији.

Требало би да заштитимо будућност живих извођења не само због тога шта она јесу - бриљантна и потребна - већ и због онога шта она могу постати. Не смемо да заборавимо читаву „војску" младих уметника, који су тек закорачили на сцену. Подршка нам је поребна и да бисмо радили са њима и за њих. Семе које ће проклијати данас, није потребно само за здравље позоришта садашњице, већ и за здравље друштва у наредним деценијама.

Већина држава је подржала институције, самосталне уметнике и креативне предузетнике у условима пандемије ковида 19. Ове мере се састоје у заштити друштвено-економског статуса уметника и институција културе, а зависе од конкретних државних политика.

Са циљем да иницира решавање проблема и изазова са којима се у актуелним околностима култура суочава, недавно је у организацији „Креативне Србије", у Дорћолплацу, одржана дискусија стручњака и професионалаца у култури, практичара и теоретичара, на тему „Култура после вируса". Са овог скупа је упућен предлог Влади Републике Србије да у наредном периоду подржи опоравак српске културе, прошири шему финансијске подршке за слободне уметнике и оснује Фонд за културу. 

Фонд је потребан за обезбеђивање услова за континуирани развој културно-уметничких делатности у Републици Србији, а у функцији напретка друштва заснованог на креативности.

Кроз овај Фонд би се обезбеђивала средства за подршку креативном раду и подстицај талентима, за оснивање и унапређење рада институција од стратешког значаја (Аудиовизуелни институт Србије, Кућа игре), за међународну сарадњу и промоцију српске уметности.

Надамо се да ће у овом тешком тренутку за српску културу започети брзе промене у културној политици и продуктивни дијалог између Владе Републике Србије и креативног сектора. Даље инвестирање у културу би омогућило да креативни сектор превазиђе период затворености, добије могућност за креирање нових дела и буде активни део опоравка шире заједнице. Надамо се да ће представници Владе увидети шта сви можемо да изгубимо, што би овакву одлуку учинило веома лаком.

Једнога дана ћемо ковид 19 преселити из наше садашњости у нашу прошлост, и машина ће се поново покренути. 

У овом тренутку морамо извући најбоље закључке. 

Ако будемо паметни, из пепела ће се појавити креативни сектор, који ће радити за све.