Зашто нисмо срећни као Финци

Могло би се закључити да је једноставно реч о уобичајеној љубазности коју сви показујемо кад нас домаћин пита како смо се код њега провели.

Ипак, чињеница је да готово сви странци имају слична запажања и да баш те ствари издвајају као најбоље у нашој земљи. Чињеница је, међутим, и то да ми сами себе уопште не доживљавамо тако.

Кад ово кажем мислим на "добру атмосферу и опуштене људе" јер, како другачије објаснити то што смо на листама најсрећнијих држава ( истраживањима која редовно спроводе Уједињене нације) све ниже рангирани.

Додуше, за процену "душевног" стања нације и ниску оцену коју свом осећању среће редовно дајемо, не требају нам никакве листе. Довољно је да обратите мало пажњу на људе око себе, да се суочите са поражавајућим подацима о употреби лекова за смирење, али и са чињеницом да све већи број младог (по природи оптимистичнијег и полетнијег) становништва одлази из земље.

Ситуација је још гора кад изађете из великих градова и већ у првом разговору с људима осетите депресију и монотонију у којој живе.

Знам, рећи ћете да је у питању новац, тј. његов недостатак, али... да ли су стандард и материјалне ствари заиста пресудне у личној и колективној перцепцији среће?!

Ако се вратимо на последњу у низу оних "листа среће", већ на први поглед јасно је да богатство и задовољство иду заједно. Прва петорка, на списку на којем је више од 150 земаља (Финска, Данска, Норвешка, Исланд, Холандија) јасно сведочи о томе.

Ипак, далеко испред Србије (која је заузела 75. место) нашле су се Костарика, Никарагва, Гватемала, Чиле... Нисам баш сигурна да је њихов стандард бољи од нашег. Дакле, ако је веровати овим анализама, има ту још нешто.

Хајде да се поредимо с најбољима, баш с оним Финцима којима се допало у Србији!

На списку разлога због којих су становници ове скандинавске земље заузели прво место наводи се 13 ставки. Хм...где баш нађоше 13?!

Нећу анализирати све пошто неке, попут организовања необичних такмичења и прављења званично најбоље пице на свету, делују помало сулудо. Задржаћу се на озбиљнијим стварима.

На прва два места су животна средина и навике људи.

Седамдесет одсто територије Финске је под шумом, природа је чиста и нетакнута, а због великих пространстава под водом зову је и "земљом хиљаду језера". Финци знају да уживају у ономе што им је природа дала, много времена проводе напољу, пешаче, трче и возе бицикл. Иако ми имамо сасвим одговарајућу пословицу за такав однос према животу - у здравом телу, здрав дух - врло слабо је примењујемо!

Имамо прелепу земљу, препуну природних потенцијала, али се (част изузецима) према њој односимо потпуно неодговорно. Уништавамо шта стигнемо, загађујемо реке, сечемо шуме.

Побећи са села одавно је постало императив, а излети у природу обично се своде на роштиљање и испијање пива. Оне који трче, возе бицикл или, не дај боже, вежбају у природи и даље гледамо "испод ока"! Децу, уместо у природу или на село, изводимо у тржне центре, а с подозрењем се односимо према онима који, уместо у иностранству, одмор проводе у српским бањама и на планинама.

Дакле, за однос према природи и властитом здрављу, у поређењу с Финцима, заслужујемо бар два минуса!

Још један, и то велики, добијамо за третирање отпада. У Финској је рециклажа начин живота, а код нас, нажалост, још увек само појам и непримењена навика неког далеког и богатог света.

Не стојимо добро ни кад је у питању брига о деци и породици иако то често истичемо као приоритет.

Као и у Финској, и код нас породице добијају дечји додатак и помоћ за новорођенче али, наравно, реч је о знатно мањој суми.

Ипак, у овој скандинавској земљи све оно што морате да купите за дете знатно је јефтиније (наравно, у односу на то колико зарађују) него код нас. За разлику од Србије, очеви имају велику улогу у васпитању и бризи о деци. То чак и закон прописује, а сасвим је нормално да отац узме одсуство после рођења детета. Не мислим, наравно, да је лоше што се у Србији о деци углавном старају мајке, али свакако би било боље да се више укључе и очеви.

Равноправан однос међу половима, као и подела кућних послова и обавеза могу само позитивно да утичу на атмосферу, како у породици, тако и у друштву.

Важно је рећи да је образовање у Финској бесплатно, а школски систем један од најбољих у свету. И у Србији деца могу да се школују бесплатно, али, нажалост, подаци из године у годину показују да је квалитет образовања све нижи.

Ако се томе додају подаци о све већем броју младих људи који на школовање и рад одлазе у иностранство, јасно је зашто и по овом критеријуму добијамо минус.

Долазимо и до питања поверења у институције. Финци у своје, свакако, верују и то често истичу. Корупција је сведена на минимум, а грађани се у својој држави осећају сигурно и достојанствено. Високе порезе на исто тако високе зараде сматрају нормалним начином да се осигура "живот достојан човека" и обезбеди оно бесплатно образовање, здравство и бројне друге услуге.

Тешко ми је да у овом случају нађем неку сличност с нама и зато...поново минус!

На крају, можда и најважније!

Финце кроз живот води филозофија среће или тзв. Сису концепт. Ова реч нема конкретан превод на српски, али у њој су уједињени одлучност, храброст, издржљивост, снага и смиреност. Осим смирености, све ове особине красе и нас, али чини ми се да их сувише често користимо у погрешне сврхе.

Храброст, издржљивост и снагу показујемо у рату и невољи, али не и онда када би требало да градимо боље, хуманије и богатије друштво. Зато, када је у питању Сису...нека буде бар поен и за нас!

Кад се свим овим ставкама дода податак да је просечна плата у Финској око 4.000 евра, сасвим је јасно зашто су заузели прво место на листи најсрећнијих земаља.

Иако је јасно и зашто смо ми толико далеко од врха, остаје ипак питање да ли је 75. место реалност или последица свеопште малодушности и песимизма који се као пошаст шире Србијом, али и читавим нашим регионом.

Прави одговор немам. Вероватно је истина негде између, односно у сплету свих околности које су нас довеле ту где смо данас.

Ипак, чини ми се да, упркос свим реалним проблемима, имамо потенцијал. Ваљда ту лежи и решење енигме зашто у туђим очима изгледамо боље и срећније него у властитим.