Низоземска изнад Холандије

МИШЉЕЊЕ. Холандија је, уз Арубу, Курасао и Свети Мартин, једна од четири земље које чине Краљевину Холандију (Низоземску).

Њихова влада је тражила да од сада буду само Низоземска, одлучили су да назив Холандија више не буде у званичној употреби.

Међутим, Мишљење Одбора за стандардизацију српског језика јесте да „нема потребе напуштати традиционално, устаљено име у српском језику“.

Дакле, Холандија. Следи образложење.

ГРЧКА. Прво се каже да „одлуке ове врсте у некој земљи не морају аутоматски изазвати промене у српском језику“.

А онда је као пример узето име Грчка.

Ево шта о томе каже важећи правопис: „Јелини, јелински, Јелада, облици употребљиви у стилистичке сврхе, а у неyтpалној примени застарели; нормално је Грци, грчки, Грчка.“

Дакле, „нормално“ је рећи Грчка, то је традиционални назив, није настао као резултат нове језичке ситуације, као у случају Холандије/Низоземске.

Међутим, Грчку нико сем Грка не зове Елада, а исти је случај са Суоми тј. Финском. Немачка је Германија или Germany, Allemagne, а само за Немце Deutschland.

А Низоземску (Nederland) ће тако звати изгледа сви сем нас.

Дакле, не могу се ови примери узети као правило. Када држава себи одреди званично име и тражи да се тако користи, онда би се требало тога и придржавати.

СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА. Овде је боље било узети пример Бурме, Заира или, најсвежијег, Македоније, где је напуштено традиционално име и прихваћено ново: Мјанмар, Конго и Северна Македонија.

БЕЧ. Одбор у Мишљењу наглашава да се „не мора преводити званично име неког града у свету, него се користи име које је устаљено у српском језику“.

А ко каже да мора? Називе градова углавном преузимамо.

Као пример устаљеног имена наведен је Беч. Да за име главног града Аустрије нисмо узели облик из мађарског, преузели бисмо из немачког, онда би био Вин (Wien). 

Али стварно не верујем да бисмо га преводили као „бело село“ или „шумски поток“, што су два могућа значења немачког Вин.

Него да се вратино на пар Холандија/Низоземска.

Мада је назив Холандија устаљен, ни облик Низоземска није од јуче, одавно је скован и познат код нас. 

ОБАЛА СЛОНОВАЧЕ. У Мишљењу се даље истиче да је „недавно и афричка држава Обала Слоноваче променила своје име, а и данас га у нашој штампи можемо прочитати“.

Заиста назив Република Кот д' Ивоар нисам нашао ни у штампи ни на интернету.

Али пример није добар: наравно да нећемо напуштати назив на српском зарад француског облика. А у пару Холандија/Низоземска на место „позајмљеног“ облика долази онај на српском.

Једино ако Одбор не мисли да назив Низоземска „не припада српском именослову, да је одлика хрватског језичког стандарда“.

Уместо одговора, дајем одломак Историје за седми разред професора Радоша Љушића:

„Најнеобичнија држава овог доба јесте Свето римско царство, које је касније добило додатак – немачке народности. Његови почеци сежу у време крунисања франачког краља Карла Великог за цара (800) и трају нешто дуже од миленија (1806).

Царство је обухватало немачке државе и Аустрију, а неко време још Низоземску, Франш-Конте и неке територије шпанске државе. Римску круну носили су Хабзбурговци од средине 15. века, скоро без прекида. Иако се термин ‘немачке земље‘ користио и раније, тек око 1500. године јавља се назив Немачка.“

Ако се нешто користи у Хрватској, не значи да није и наше.

САНКТ ПЕТЕРБУРГ. Последњи пример у Мишљењу је „Санкт-Петерсбург“???

„Већ скоро 30 година носи тај стари назив уместо комунистичког преименовања Лењинград.“

Прво, како стоји у важећем правопису: „Санкт Петербург, не Санкт Петерсбург (према западним језицима).“

Друго, када су Совјети град преименовали у Лењинград, зар нисмо ту промену прихватили и ми? А када су Руси вратили стари облик, зар нисмо и ми?

А сада је влада краљевине у западној Европи на обали Северног мора одлучила да се зове само Низоземска. То овога пута за нас не важи. Зашто?

Још нешто: стварно не знам ко „редовно употребљава традиционални назив Петроград“ (како се каже у Мишљењу)?

КРАЈ? Одбор је Мишљење завршио овим речима: „Према свему наведеном, јасно је да промена која је најављена у Холандији нема никакве последице на именовање те земље у српском језику.“

Јасно? Мени није. А вама?

Још нешто: назив Холандија користили су најчешће навијачи фудбалске репрезентације, када су навијали “Gо, Holland, Go“, што је лакше него “Go, Nederland, Go“.

Значи, облик Холандија користимо ми, навијачи... ваљда још неко...