Народ и црква су ипак јачи од науке

БАДЊИ ДАН. Дан уочи Божића. Зато се и каже „као Бадњи дан и Божић“ у значењу увек заједно, нераздвојно.

А каже се и „није сваки дан Бадњи дан“ – срећа не служи увек, не иде увек добро.

У Приручном лексикону стоји да води порекло од глагола бдети (неспавати). А Речник САНУ бележи облик бадњити у значењу бдети уочи Божића.

БАДЊАК. Обредно дрво, одсечено сирово церово, храстово и сл. стабло, облица, клада или грана која се пали уочи Божића, на Бадње вече.

А Бадњак се може писати и са великим Б и тада значи Бадњи дан.

БАДЊАЧА. „Бадње вече: погача 'посна бадњача'“ Шта је бадњача?

То је пре свега хлеб или погача која се пече и једе на Бадњи дан. Али бадњача је и други назив за бадњак.

Погача бадњача се у неким деловима Србије назива бадњакуша.

БАДЊАЧИЦА И БАДЊАЧИЋ. „Такође је позната традиција сечења и ложења два бадњака – мушког (бадњак) и женског (бадњачица), или још и 'дечјег' бадњака (бадњачић).“

А шта о томе кажу речници?

Бадњачић је деминутив од бадњак, док Вук Караџић у Рјечнику каже да је бадњачица омањи, споредни бадњак; нисам нашао да је то женски бадњак.

БАДЊАЧАР. „Бадњачар се прво прекрсти, изговори молитву Помози Боже и Бадњаче свети, а онда сече храст у три маха тако да падне на источну страну, са које Христ долази.

Затим пронађе дрен и одсече гранчицу за срећу. Онда стави бадњак на десно раме и крене кући певајући.“

Бадњачар је онај који сече и доноси бадњаке. Може бити и бадњоносац.

БАДЊЕ ДРВЦЕ. „За бадње дрвце сече се, најчешће, стабаоце или само грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво.“

А Речник Матице српске каже да је бадње дрвце „црногорична младица која се на Бадње вече кити свећицама и разним поклонима за децу, јелка, бор“.

Изгледа да не постоји консензус шта је бадње дрвце.

БАДЊЕДАНСКИ. А може и бадњидански. То је присвојни придев од Бадњи дан.

„У бадњеданској ноћи се пече божићна печеница, намењена сутрашњем дану – Божићу.“

БОЖИЋ. Хришћански празник којим се празнује рођење Исуса Христа.

У народу се малим Божићем назива Нова година.

А постоји и изрека „гојити прасе уочи Божића“ у значењу одлагати посао за последњи час.

БОЖИЋЕВАТИ. Празновати Божић. Синоними су божићовати и божићковати.

БОЖИЋНИЦА. Јабука која се поклања на Божић.

А може бити и јабука коју младожења даје девојци кад жели да му постане заручница.

БОЖИЋАР. „На Туциндан, два дана пре Божића, отац би доносио прасе које се назива божићар, Божји дар.“

То је прасе које се пече за Божић. Може да буде и божићњак или божићна печеница.

ПОЛАЖАЈНИК. Онај који први дође коме у кућу на Божић.

„Полажајник доноси здравље, срећу и благостање: први гост божићног јутра, чисте душе и добрих намера.“

Речник Матице српске каже да је облик положајник локализам.

НАУКА. Из Приручног лексикона сазнајемо да до IV века нове ере хришћанска црква није обележавала Божић.

Преузела га је из религија југозападне Азије, посебно из традиције о богу сунца Митри, чије рођење подсећа на рођење Исуса Христа.

У светковању Божића има елемената култа мртвих и магије плодности: божићно жито, бадњача, бадњачар, божићница, божићар, полажајник...

А око бадњака „врше се веома стари претхришћански обреди магијског порекла“.

ХРИШЋАНСТВО. Ипак, да не слушамо науку баш увек.

Срећан Божић: Мир Божји, Христос се роди.