Интернет је чудо, мајке ми

Последњи викенд у октобру. Уместо да искористим "неуобичајено лепо време за ово доба године..." и са бројним суграђанима у неком парку ухватим још мало овог михољског лета, одлучио сам да уприличим мало јесење спремање стана, са посебним акцентом на рашчишћавање полица и ормара како бих ослободио делић већ хронично скученог животног простора.

Одакле почети? Моја колекција одабраних грамофонских плоча Екс Ју рока је у старту скинута са листе за одстрел. Ћерка је ставила вето. Беше ми драго што је моје дете препознало праве вредности.

Следећи кандидат су одабрани бројеви Алана Форда, Загора и Команданта Марка. Сада ја користим право вета. Тешко је одлучити се на растанак са обавезном лектиром из младости.

Како читава акција не би доживела потпуни фијаско, нешто се ипак морало жртвовати. Једини преостали кандидат за расходовање је повећа колекција компјутерских часописа, брижљиво сакупљаних још од средине 80-их година. 

У тим почецима моје информатичке писмености осећао сам велику глад за информацијама о персоналним рачунарима, који су почели да улазе у домове ретких срећника.

Куповао сам редовно све информатичке часописе на домаћем тржишту, слушао Вентилатор Зорана Модлија на Београду 202 и гледао Поларотор Драгана Ћосића на Трећем каналу Радио телевизије Србије. 

Узех још једном да насумично прелистам понеки часопис са прашњаве гомиле. Наилазим на чланак у којем се представља  ZX Спектрум.

Сетих се бесаних ноћи проведених уз ту малу справицу коју је друг добио после очевог службеног пута у иностранство, штеловања главе касетофона и грозничавог ишчекивања да ли ће учитавање програма са аудио касете успети из трећег покушаја.

Иста прича се поновила и са нешто напреднијим Комодором 64.

Пар година касније стиже знатно напреднија Амига 500. Заступник сам тезе да касетофоне нису уништили мп3 плејери и мобилни телефони, него Амига 500 са својим флопи дискетама :) 

Листајући даље, пажњу ми привлачи чланак са великим тестом интерних и екстерних модема.

Што би наш народ реко - каква случајна коинциденција! :)

Уредник је управо ових дана тражио да се пригодним текстовима обележи пола века од настанка Интернета.

Извукох закључак да бих, посматрајући ствари са чисто информатичког становишта, могао слободно да кажем како сам рођен далеке 5. године пре Нове ере.

У пракси, међутим, интернет нашем грађанству постаје доступан тек средином 90-их година прошлог века, када из круга академске заједнице полако почиње да силази у "широке народне масе" 

Поново смо помно ослушкивали цврчање и крчање приликом преноса низова података, овог пута из 28800 или 33600 бпс модема уместо некадашњих касетофона.

Веза је често пуцала и зависила је од много фактора: близине и типа телефонске централе, квалитета мреже од централе до стана, упарености модема и конкретног типа централе.

Наиме, поједини типови модема су боље сарађивали са одређеним телефонским централама, па је од краја града у којем живите зависио и најоптималнији избор произвођача модема. Чаробне речи: "Ало, Пожега... Пожега, јави се!" углавном нису давале жељени резултат.

Зато су овакви тестови били од великог значаја при одлуци који модем набавити. 

То што је интернет технички био на располагању не значи и да је практично био доступан ширем кругу људи. Рачунар и модем су били приличан изазов за наше новчанике тек изашле из ратова, хипер инфлације ...

Претплата је била скупа и у почетку је мало ко узимао флат, већ јефтиније тарифе са ограничењем времена проведеног на мрежи и количине података која се може пренети.

Зато је често коришћена функција у интернет прегледачу била команда „Save web page - html only" како би се странице са вредним информацијама сачувале за офлајн читање натенане, уместо да се троше скупи онлајн минути. 

Прозор је, дакле, био само мало одшкринут. Широм је отворен тек почетком новог миленијума када су адсл, а потом и кабловски интернет почели да преузимају примат. 

Стручна литература, колекције часописа, музике, филмова... постали су скоро излишни.

Добар упит на претраживачу, један клик и све је доступно за пар секунди.

Све "How to..." недоумице брзо су решаване путем интернета.

Како припремити шкембиће у сафту, како заменити водокотлић, како калемити руже, како освојити девојку на првом састанку.... све је то већ неко, са било ког дела планете, објаснио, кроз текст, слику, видео запис...

Интернет и са њим повезани сервиси потпуно су изменили наше навике и квалитет живота. У неким случајевима на боље а у неким и на горе. 

Са социјалног аспекта интернет ми је донео отуђење.

Уместо да проведем пријатних сат времена у пошти ћаскајући са комшијама у реду за плаћање рачуна, сада сам то завршавао за пар минута из своје фотеље, остајући ускраћен за најновије трачеве и здравствене билтене. 

Некадашње седељке са пријатељима на којима смо поносно једни другима показивали фотографије са летовања, заменило је слање линкова ка албуму са Фејсбука.

Удариш наслепо један лајк и уштедиш сат времена дивљења већ пуно пута виђеним сликама на којима се дегустирају плодови мора, јашу магарци или испробавају сламнати шешири.

Ко се није на фотографији наслонио на криви торањ у Пизи, тај је џабе превалио толики пут. 

Планирање путовања никада није било лакше. Путем Гугл мапа и специјализованих сајтова детаљно проучим жељену дестинацију. Нема више лутања и промашаја.

Тачно знам на којој се плажи вреди купати, у којем ресторану јести. Које све туристичке знаменитости, осим Лидла, вреди обићи.

Када коначно стигнем тамо једини проблем је што ми све већ делује познато и много мање узбудљиво него што се то чинило пре поласка на пут.

Кад смо већ код путовања...

Недавно сам мој времешни навигациони уређај за аутомобил прогласио технолошким вишком.

Не, нисам му замерио што ме једном приликом уместо на трг Понте Росо у Трсту одвео до пар десетина километара удаљеног маленог истарског села, поносно саопштивши: "Стигли сте на одредиште", док су ме две козе и честити домаћин, у чијем сам се дворишту нашао, знатижељно посматрали.

Епилог је да смо уместо капућина на Понте Росу попили шољу свежег млека, а уместо планирана два пара левиски кући непланирано понели килограм домаћег козјег сира.

Кривица је била само моја јер навигацији нисам дао да обрсти свеже мапе откако је купљена.

Њену функцију преузео је мобилни телефон снабдевен ажурним мапама бесплатно преузетим са интернета.

Интернет је увелико променио наше животе, посматрајући са различитих аспеката.

Пуно је примера, али пошто је чланак већ постао предугачак за пажњу интернет читаоца закључићу га дефиницијом којом је овај феномен описала једна аутентична домаћа сајбер звезда: "Интернет је чудо... мајке ми".