понедељак, 16.09.2019, 09:20 -> 09:20
Извор: РТС
Аутор: Александар Петровић
Еф-Би-Ај се бори против ванземаљаца, а Ција против старих непријатеља
Ради краћег, економичнијег израза, уштеде простора у писању, а и приликом говора у времену, уводе се скраћенице. А оне подлежу неким језичким правилима...
ПРЕСЛОВЉАВАЊЕ У ЋИРИЛИЦУ. Верујем да је наслов „ВХО прогласио глобалну узбуну због епидемије еболе у Конгу“ неке читаоце збунио: шта је ВХО?
Није нова политичка странка, што су многи помислили. То је скраћеница Светске здравствене организације – WHO (World Health Organization).
На изненађење читалаца, може се и тако писати.
У Правопису, Т. 181, стоји да је у том и сличним случајевима могуће да „пресловљавање у ћирилицу (уз прилагођавања инвентару слова српске ћирилице, нпр. W – В, С – К)“.
Какве то последице има у пракси? Такве скраћенице се могу писати у оригиналу: NATO (North Atlantic Treaty Organization), WMO (World Meteorological Organization)...
А могу и пресловљено у ћирилицу: НАТО и ВМО.
Тако може и ВХО.
ПРЕРАДА ПРЕМА ЧИТАЊУ. А видите овај наслов: „Еф-Би-Ај признао постојање ванземаљаца?“ Мора да је Фокс Молдер то погурао. Али нас интересује нешто друго: како писати FBI?
FВI (Federal Bureau of Investigation) може се пресловити у ћирилицу и писати ФБИ.
А постоји и други начин: прерада према читању. У том случају ћемо писати Еф-Би-Ај, дакле као што је у наслову.
ВЕРБАЛИЗОВАНЕ СКРАЋЕНИЦЕ. На Википедији стоји да се ВВС (British Broadcasting Corporation) пише онако како је читамо: Би-Би-Си. Тако је и у Правопису.
Али Правопис има још једно решење: Бибиси!!!
Ово је случај претварања скраћеница у целовите речи.
Тако се ФИФА, НАСА, БИТЕФ, БЕМУС, УНЕСКО, УНИЦЕФ могу писати као вербалне скраћенице: Фифа, Наса, Битеф, Бемус, Унеско, Уницеф.
За разлику од скраћенице НАСА, која је непроменљива, именица Наса се мења по падежима (Насе, Наси) и од ње се може градити присвојни придев (Насин).
Правило о интервокалном „ј“ важи за именице Ција и Бија, а није важило за скраћенице ЦИА и БИА.
Али Бибиси ипак нећемо писати: изузев Правописа, ту вербализовану скраћеницу другде нисам нашао. Сви пишу Би-Би-Си.
Као што говоре.
СКРАЋЕНИЦЕ СЕ ПОНЕКАД НЕ МОРАЈУ ЧИТАТИ НА ЕНГЛЕСКИ НАЧИН. Усвојено је писање CD/ЦД, али може се писати и це-де, како се уосталом и чита.
Не читамо на енглески начин – „си-ди“.
Али DVD/ДВД читамо „ди-ви-ди“ (нисам нашао да се тако и пише).
А боље је било да смо ДВД звали „де-ве-де“ односно „деведе“, а тако и писали.
Ипак, мислим да је касно за то.
ПАДЕЖНИ НАСТАВЦИ. Два наслова овде привлаче пажњу: „Зграда РТС-а срушена у НАТО агресији 1999“ и „Галерија РТС“.
У оба наслова скраћеница је у генитиву, али само у првом има падежни наставак.
Који од ових примера је коректно написан?
Оба. У првом случају РТС се чита као скраћеница (зграда „ер-те-еса“), док се у другом случају скраћеница чита као цела реч (Галерија Радио-телевизије Србије).
Тако можемо писати: са ДБ-ом, у ДСС-у, из ОЕБС-а, у БИГЗ-у...
ПРОМЕНЉИВЕ ПОД ОБАВЕЗНО. „Турска: Не можете нас избацити из НАТО“. У овом наслову, скраћеница НАТО је без падежног наставка.
А морао би ту бити наставак -а за генитив. Пише се из НАТО-а, а чита „из натоа“.
Другачије се не може прочитати.
НЕПРОМЕНЉИВЕ СКРАЋЕНИЦЕ. Са насловом „Трамп негирао да је Иран ухапсио 17 шпијуна ЦИА-е“ нешто није у реду.
Како читати ЦИА-е? Као „цијае“? Не ваља. А можда је требало написати ЦИЕ? Али онда имамо велико слово (Е) и када није почетно слово речи.
Ова скраћеница је непроменљива, а већ сам рекао да може бити променљива ако се вербализује (Ција).
А које су још скраћенице непроменљиве? САНУ и ЦАНУ, нико у генитиву неће рећи „из сануа“ или „из цануа“.
Онда оне које се завршавају на пример на -к или -а: ВМА, ДНК. Нико, опет, неће рећи „из ве-ем-аа“ или „од де-ен-каа“.
ВМА се правилно изговара само „ве-ем-а“, никако „ве-ме-а“, како се уобичајило.
Непроменљиве ће бити и скраћенице којим се означавају имена држава, као што су САД, РС, затим и УН или ЕУ.
Непроменљива је и скраћеница СПЦ јер, како каже професор Иван Клајн, „то није странка“.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар