Албанија: Крај земље бункера

Албанске власти одлучиле су да уклоне бетонске бункере изграђене у време Хладног рата и за те потребе ангажовале су војску.

Бетонски бункери саграђени су крајем шездесетих година и сада су претња безбедности људи, које је требало да штите у време режима Енвера Хоџе.

"Били смо приморани да употребимо тенкове Т-59 како бисмо уклонили утврђења, оштећена зубом времена", рекао је градоначелник приморске општине Семан Сотир Зарка, око 120 километара јужно од Тиране.

"Бункери су постали права мора оних који би овде да проведу неколико дана на одмору", љут је власник бара Петрит Јили.

Петоро купача, укључујући двоје деце и двадесетпетогодишњу жену, удавило се прошле године у вировима које ствара струјање воде око бункера, који су покривени муљем, напукли и нагрижени.

"У таквом стању велика су опасност за туристе и честе су повреде", рекао је Зарка.

Изгубили једину битку-ону против мора

У време када су бункери грађени Бесник Ласку је био војник и учествовао је у њиховој изградњи, сада је ангажован да их руши.

"Бункери су прављени тако да издрже све, али су изгубили једину битку коју су водили, против мора", рекао је Ласку и додао да су ове грађевине биле симбол моћи, а да су данас само сведочанство изгубљеног поноса.

Дуж два километра обале у Семану, армија би требало да уклони око 200 бункера. Уклањање је почело почетком месеца, али су се изјаловиле наде да ће све бити обављено врло брзо уз помоћ Т-59, кинеске верзије руских тенкова. За прве две недеље уклоњено је само седам бункера.

"Тим темпом плажу нећемо очистити пре следеће године. План је био да склањамо четири бункера на дан, а не успевамо ни један", рекао је градоначелник Зарка, наводећи да је због песка и воде тежина бункера двоструко већа.

Један бункер на четири Албанца

Када се извуку из воде бункери се ломе на мање комаде бетона и арматуре како би се лакше одвезли. Али и то је изазов, јер како каже Дервиши, специјалистима је било потребно две године да направе "идеалан бункер" од бетона и арматуре од кога ће се одбити сваки метак.

Први модел бункера направљен је 1968. године под личним надзором Енвера Хоџе. Осам година касније у Албанији, у којој данас живи нешто више од 3 милиона становника, било је 700.000 бункера повезаних километрима подземних тунела. Било је предвиђено да бункери заштите Албанију, од НАТО-а и чланица Варшавског пакта.

После слома комунизма почетком деведесетих година прошлог века, бункери су остали као наслеђе јер њихово отклањање кошта око 800 евра по једној грађевини. Готово двадесет година касније, у априлу 2009. године Албанија је примљена у НАТО.

Људи су покушавали да сами уклоне бункере, који се овде зову "печурке", али су ти напори, остали без резултата. Неки су од њих направили складишта, тоалете, па чак  и "хотеле са нула звездица".