Расцеп у влади због ребаланса

Хрватска странка пензионера (ХСУ) више није члан владајуће коалиције на челу с ХДЗ-ом зато што ХСУ не жели да подржи предлоге владе о опорезивању пензионера и радника.

Председник Хрватске странке пензионера Силвано Хреља саопштио је да та партија раскида коалициони споразум са ХДЗ-ом и излази из владајуће коалиције. У саопштењу се наводи да је одлуку донео Главни одбор странке и да је постала правоснажна оног момента када је влада Хрватске упутила у парламент законске предлоге о опорезивању пензионера и радника.

ХСУ у саопштењу истиче да је влада "покушала терет неодговорних и нестручних одлука да пребаци на леђа ХСУ и других социјалних партнера, свесно их погрешно информишући о стварним намерама".

Странка пензионера је влади још јуче упутила поруку да неће пристати ни на који већи порез од договореног, односно да пристају да држава опорезује искључиву разлику на износе веће од 3.000 куна (409 евра) и то по стопи од највише три одсто.

"Како влада у томе није нашла рачуницу да покрпа рупу у буџету, па је накнадно устврдила да се с три одсто требају опорезовати целокупни приходи свих оних којима плаћа или пензија прелази 3.000 куна, преговоре је ХСУ сматрао завршеним јер би такав предлог значио скоро четири пута већи терет за раднике и пензинере",  истиче ХСУ, која тражи и оставку министра финансија Ивана Шукера.

Шукерову оставку траже и пензинерска удружења и пензионерски синдикати, који су, како истичу, шокирани неприхватљивим и манипулативним Шукеровим понашањем.

ХСУ има у Сабору једног посланика. ХДЗ од укупно 153 посланика има већину од 83 посланика.

За разлику од ХСУ, остали коалициони партнери најавили су да ће подржати предлог о ребалансу који је влада Јадранке Косор упутила Сабору на разматрање и који би требало да се састане 27. јула.

Данашњим предлогом владе била би уведена стопа кризног пореза од два одсто за примања између 3.000 и 6.000 куна (409 и 818 евра) и четири одсто на примања изнад 6.000 куна, а да се порез на додату вредност повећава са садашњих 22 на 23 одсто.

Представљен коначан изглед ребаланса

Влада Хрватске представила је коначни изглед ребаланса буџета, по којем ће порез на додату вредност износити 23 одсто, а кризни порез ће имати више разреда.

Они који примају мање од 3.000 куна плата и пензија неће плаћати додатни порез држави.

Запослени и пензионери који зарађују, односно примају 3.000 и 6.000 куна држави ће издвојити два одсто своје зараде, док су најгоре прошли они који имају пензије и плате веће од 6.000 куна, јер ће њима држава узимати четири одсто такозваног кризног пореза.

"Одлучили смо заштити пензије и плате до 3.000 куна и на њих се посебни порез неће плаћати, а то се односи на 869.000 пензионера и 593.000 запослених, односно скоро 1,5 милиона људи", рекла је премијерка Јадранка Косор.

Изјавила да Влада Хрватске одлаже градњу Пељешког моста до 2015. године и најавила да ће се следеће недеље одлучивати о осталим инвестицијама.

Медији преносе да Влада Хрватске ребалансом није ништа уштедела, него је само још једном прераспоредила новац.

Раскол због повећања ПДВ-а

У Хрватској је због најаве повећања пореза на додату вредност (ПДВ), дошло до новог сукоба између двојице министара надлежних за економију, Дамира Поланчеца и Ивана Шукера, пише "Јутарњи лист".

Према неименованим изворима из врха Владе, двојица министара имали су опречне ставове око повећања ПДВ, пореза који најиздашније пуни приходовну страну буџета.

Министар финансија Иван Шукер до краја је заговарао задржавање ПДВ на 22 одсто и задржавање нулте стопе која се обрачунава на хлеб, млеко, лекове, док је потпредседник Владе и министар привреде Дамир Поланчец покушавао да прогура предлог о повећању ПДВ на 24 или чак 25 одсто и укидање нулте стопе, пише "Јутарњи лист".

Шукерово инсистирање на задржавању постојеће стопе у систему ПДВ био је мотивисан страхом од домино-ефекта, јер би виши ПДВ омогућио раст цена.

С друге стране, Поланчец се, како пише лист, водио рачуницом да у време рецесије и пада потражње није реално очекивати да ће значајније порасти цене.

На крају је постигнут компромис, па је одлучено да се ПДВ повећа само за један одсто.

Од тога би се у државну благајну до краја године слило нешто мање од 1,5 милијарди куна (205 милиона евра), наводи се у тексту.

Неслагања, међутим, није било око увођења "кризног пореза" од три одсто на целокупан износ плата и пензија већих од 3.000 куна (410 евра).