Ратко Кнежевић о дуванској мафији

Док истражни органи Хрватске и Србије покушавају да реше убиство власника "Национала" Ива Пуканића, његов пријатељ и некадашњи блиски сарадник премијера Мила Ђукановића, Ратко Кнежевић у интервјуу електронском поштом, за подгоричке "Вијести", каже да је убеђен да иза атентата на хрватског новинара стоји "дувански картел", који је покушао и медијски да загосподари простором бивше Југославије.

О својим сазнањима о шверцу цигарета, тајним каналима, рачунима и особама укљученим у тај посао, Кнежевић је дао и изјаву италијанској Дирекцији за борбу против мафије, након чега је добио информације да му је угрожена безбедност, те и да је он следећа мета "војног крила дуванског картела".

Кнежевић живи у Лондону и први пут после пет година говори за неки медиј на простору бивше Југославије о свом односу са Ђукановићем.

О томе која је његова улога у шверцу цигарета преко Црне Горе, Кнежевић каже да је "за тај посао сазнао као и сваки други грађанин Црне Горе. То је била најлошије чувана црногорска тајна."

"Као саветник господина Ђукановића и шеф Мисије Црне Горе у САД, наравно да сам знао и више. Био је то посао који је могао, на свој начин, бити легитиман само и искључиво током трајања санкција УН, јер је требало намирити државну касу у сваком смислу. Тада је имао сваку оправданост. О погубном утицају економског ембарга УН на земље и друштва која су му изложена писао сам и у својој студији из 2006. године која је посвећена политичкој економији транзиције Црне Горе, као тада, најновије европске државе."

"Међутим, оно што је почело као заобилазак ембарга, прерасло је, након његовог скидања, у један од највећих бизниса у региону, па и у целој Европи, у којем су се окренуле милијарде долара. Нажалост, да бисте кренули у тај посао, као Влада земље изложена томе, морате се ослонити на актере који познају илегална тржишта, подземне методе пословања и токова новца, те алтернативне канале транспорта", рекао је Кнежевић.

Проблем, каже Кнежевић, настаје када партнери из "илегале", постану и стални партнери у послу након што санкције прођу. Те неприродне алијансе из периода санкција настављају да живе и након њих, стварајући нераскидиве везе са влашћу и оним њеним коруптивним експонентима.

Тај процес ствара у земљама транзиције нову елиту богаташа која се користи да би контролисала друштвене, политичке и економске процесе у земљи.

Милијарде долара годишње

"То се управо десило у Црној Гори Милу Ђукановићу. Уместо да се са тим активностима, послом и његовим актерима стане оног тренутка када су завршене санкције, доласком Ђукановића на трон апсолутне власти у Црној Гори 1997. године, тај посао још јаче расте, да би, по извештајима агенција за заштиту законитости ЕУ и САД, у 1999. и 2000. износио неколико милијарди долара годишње".

"Црна Гора постаје роб тог посла, а Ђукановић његов главни експонент. Тако је успео да буде легални председник државе и Владе и лидер највећег илегалног бизниса у Европи након Другог светског рата, те партнер италијанске и српске мафије, што је документовано у истрагама Антимафијашке дирекције у Барију, Државног тужилаштва Швајцарске у Берну, Канцеларије за сузбијање превара и корупције ЕУ (ОЛАФ) у Бриселу, као и документима различитих институција у Вашингтону, Бриселу, Лондону и Берлину, који су на захтев, наравно, доступни широј јавности, па и црногорској".

На позив господина Шелзија, италијанског тужиоца, а након неколико интервјуа које је дао штампи у региону о проблему шверца цигарета и умешаности Ђукановића у цели процес, Кнежевић је сведочио у Барију, у априлу 2002. године. Сведочење је доступно јавности.

"Посао је био од почетка нетранспарентан и обавијен велом државне тајне. Почео је као јако потребна и посебна акција Државне безбедности Црне Горе да би се напунио државни буџет. У ту су сврху на почетку ангажовани инспектори службе, Калуђеровић и Стаматовић, да тај посао воде и контролишу за рачун и у име државе".

Како некоме није одговарало да државни органи знају све о обећавајућим количинама готовине, убрзо је формиран нови тим. Италијански део посла, тако, од тада контролишу Веселин-Веско Баровић и Бранко Вујошевић, отварајући приватну фирму М.Т.Т. (Montenegrian Tobacco Tranzit).

Мафијашки кланови Барија и Напуља

Та агенција, каже Кнежевић, посредством свог представника у Милану, Душанке Јекнић, ступа у контакт са клијентима који су експоненти и лидери кључних мафијашких кланова Барија и Напуља, који добијају четири ексклузивне лиценце за транспорт цигарета преко Црне Горе.

"Зато плаћају, како паушалну, тако и таксу по мери транспорта. Они опет отварају специјализовану мењачницу у Лугану, у Швајцарској, за прање новца из тог посла, о чему је врло пластично сведочио пред тужилаштвима у Барију и Берну некадашњи сарадник црногорске Владе Горан Стањевић".

Српски део посла, по договору Јовице Станишића и Мила Ђукановића, контролише Станко-Цане Суботић, до тада непознати кројач и трговац ситном робом са Уба, који за своје помоћнике у Црној Гори узима два Ђукановићева кућна пријатеља Душка Бана и Жељка Михаиловића.

Полицијску заштиту у оба посла, како "српском" тако и "италијанском", спроводи Горан Жугић, а након његовог убиства, Вук Бошковић. Свима њима све време само је један "шеф" и само једном човеку одговарају-Милу Ђукановићу.

Тако Ђукановићу, према речима Кнежевића, успева оно што није до сада успело ни једном политичару у Европи - истовремено је био председник Владе или државе и шеф картела који је управљао једним од највећих илегалних послова у послератној историји Европе.

Само у 1999. и 2000. години, преко рачуна фирми "Codex" из Лихтенштајна и "Dulwich" са Кипра, "опрано" је око 2,3 милијарде немачких марака. За ове фирме истражитељи из Барија сумњају да су их контролисали управо Ђукановић и Суботић, а то су и документовали у делу оптужнице у Барију.

"У новембру 1996. срео сам се, на њихов позив, са високим званичницима тадашње италијанске Владе у Риму, на пропутовању из Вашингтона за Подгорицу. У врло отвореном, пријатељском разговору рекли су ми да је Црна Гора постала стециште и најјачих италијанских мафијашких кланова, да поред цигарета шверцују дрогу и оружје, да им је у оружаним сукобима са шверцерима погинуло неколико цариника и полицајца на дужности, и да су одлучили да прекину "морску трасу", да тај посао више неће толерисати, те да за то имају и зелено светло партнера у ЕУ. Ту сам поруку пренио Ђукановићу и убрзо је уприличен састанак између Мараша, тадашњег кључног Ђукановићевог безбедњака, и представника више италијанских агенција за заштиту закона, којем сам присуствовао и ја".

Активности италијанске службе

Италијанска страна је доставила списак свих мафијаша са њихових потерница, око 30 особа, са доказима о њиховом боравку у Црној Гори, међу којима су били и прислушкивани разговори особа из Италије са боравком у Бару, Будви, Херцег Новом и њихових "пријатеља" из Црне Горе, као и њихове свјеже фотографије. Закључили смо и господин Мараш и ја да је италијанска служба и те како била активна у Црној Гори, јер је, наравно, контролисала своју мафију у "емиграцији."

Дакле, информације да се све прати, снима, прислушкује, осим нас, морао је имати и господин Ђукановић, наравно. Помањкање "сигурносне културе" и њему својствена ароганција, те погрешне процјене његових сарадника и пријатеља омогућиле су, данас је очигледно, да италијански истражитељи повежу све тачке црногорског политичког и Ђукановићевог приватног, животног "мозаика".

Покојни Пуканић је пред тужиоцима у Италији тврдио да му је Вилијам Монтгомери рекао да је Ђукановић зарадио 130 милиона долара који се налазе на страним рачунима.

"Национал" о дуванској мафији

"Могу да потврдим да сам се у мају 2001. године срео са покојним господином Пуканићем и господином Монтгомеријем у Загребу, и да смо коментарисали писање "Национала" о дуванској мафији. Потврђујем да је господин Пуканић верно пренио детаље тог разговора истражитељима у Барију. Господин Монтгомери је рекао ту реченицу, али није специфицирао где се налазе ти рачуни и ко их контролише. Понудио је и сарадњу господину Пуканићу на даљем откривању нових "садржаја" у тој теми. Верујем да је до те сарадње касније и дошло. У једном сасвим другом контексту, и нешто касније, мени су Карлос Акаведо, амерички адвокат из Форт Лодердејла који је заступао владе десет европских држава и саму Европску комисију у спору против великих дуванских компанија пред судом у Њујорку, и пуковник италијанске Финансијске полиције Салваторе Катаниа, тада на служби у ОЛАФ-у у Бриселу, показали доказе за три рачуна који су, по њиховим ријечима, били под контролом господина Ђукановића.

Радило се о рачуну у једној малој банци у Киасу, селу на швајцарској страни италијанске границе, Банци свицера италиана, о рачуну у UBS банци у Цугу (село поред Цириха) и рачуну у једној штедно-кредитној задрузи из истог места. На рачунима је, по њиховим речима, било неколико милиона долара, али су након писања "Национала" сви напрасно затворени, као и рачуни чланова његове фамилије у банци UBS Лугано, те других његових пријатеља. У снимљеним и објављеним телефонским разговорима госпође Јекнић имате конкретне детаље о затварању тих рачуна, за које се управо она побринула.

Трагови доказа

"Трагови" тих доказа против Ђукановића и његових пријатеља такође се налазе у том обимном спису у Њујорку и Кнежевић је сигуран да су на захтев упућен тамошњем Федералном суду доступни јавности.

"Исто тако, колико сам схватио из разговора са новинаром италијанског "Еспреса" и америчког Центра за јавни интегритет Леом Систијем, који сам водио прошлог марта у Лондону, италијански истражитељи из Барија сматрају да је рачун фирме у Лихтенштајну био под директном контролом господина Ђукановића. Наиме, са њега су плаћане ствари као што су блиндирана стакла за Ђукановићев стан у Подгорици, наручена у Италији, рачуни за блиндиране "аудије" за њега и његову пратњу, рачуни за Ђукановићев и боравак његове пратње на путовањима, изнајмљивање авиона, куповина два нова авиона, сваки по близу 20 милиона долара вредности, један за потребе Владе, други за потребе Суботића, школовање деце његових пријатеља у иностранству, а омашком, ако сте пратили недавну јавну полемику Цанета Суботића са Александром Тијанићем, стигла је и "потврда" да је Тијанићев хонорар за рад на Трећем каналу Телевизије Црне Горе дошао са тог рачуна. Доста посла за доброг, амбициозног и храброг црногорског тужиоца, ако таквог има у Црној Гори.

У званичним документима тужилаштва у Барију постоји документација да је фирма Станка Суботића са седиштем у Лихтенштајну, "Codex" и "Dulwich" са седиштем на Кипру, преко својих рачуна "пребацила" више од милијарду и сто милиона еура у 1999. и 2000. години

О убиствима која су везана за дувански картел у Црној Гори није документовано писао само "Национал", каже Кнежевић.

"Упозорење је довољно чудна коинциденција за сваки нормални људски мозак, да су погинули, а да убице никада нису откривене, овим редом: Вања Бокан у Атини, зачетник тог посла, први партнер црногорске Владе и значајан финансијер ДПС-а у то вријеме и једно вријеме Суботићев ментор, Радослав Стојичић звани Баџа, убијен у Београду јер се усудио да рекетира господина Суботића, Јусуф-Јуса Булић, убијен у Београду након покушаја да од Суботића "наплати" дуг за Бокана, Горан Жугић, убијен у Подгорици, шеф подгоричке полиције и најинтимнији пријатељ Суботића и "пулен" Ђукановића, Бели Распоповић, други човек по функцији и први по моћи тадашње црногорске Државне безбедности, Милан Рајковић, сарадник црногорске службе, убијен у Београду након сусрета са Бајом Секулићем, Суботићевим иминтимусом и организатором, по властитом признању, од секси партија до "прљавих" послова за истог, те сам Секулић, који је убијен 2001. само двије седмице након избијања афере "Национал", те Душко Јовановић, власник и уредник "Дана", потенцијални сведок у Барију, и Иво Пуканић, власник и уредник "Национала", убијен звјерски у терористичком акту, у центру Загреба, након гомиле (документованих полицијским органима) пријетњи које су стизале из Црне Горе. Покојни Жугић и Секулић оставили иза себе вишемилионске износе у њемачким маркама на рачунима на Кипру, у истој банци коју је користила Суботићева фирма "Dulwich ".

Утврдити где су државне паре

Тужилаштво и Управа за спречавање прања новца морају утврдити где су државне паре, каже Кнежевић.

Италијанска оптужница је доступна јавности, са именима пилота авиона и курира, од којих су неки и сведочили, те регистрацијама авиона који су новац преносили са Подгоричког на аеродром на Кипру.

"Ту је фамозни авион који је користила Влада Црне Горе са регистрацијом Н999 CX. По сведочењу једног од пилота, три деветке на репу су специјална жеља купца Цанета Суботића, јер је рођен 9.септембра 1959. године".

Црногорска Управа за сузбијање прања новца, државни тужилац и тужилац за организовани криминал Црне Горе морали би, сматра Кнежевић, на бази тих докумената, да траже контролу банкарских рачуна двеју фирми.

"Доказа има, поготово зато што је Кипар сада у Европској унији и што су, након више скандала, лихтенштајнске власти приморане да открију порекло имовине на свим рачунима и то уназад више година и деценија".

"Има ли воље у Црној Гори за тако нешто", пита Ратко Кнежевић.