Усвојена Римска повеља – притисак групе "Пријатељи Западног Балкана" на Брисел

Састанак којим председава италијански министар Антонио Тајани фокусиран је на конкретне кораке за убрзање процеса проширења Европске уније и јачање безбедносне сарадње.

Поред домаћина Италије, у раду неформалне групе "Пријатељи Западног Балкана" учествују и представници Аустрије, Хрватске, Грчке, Чешке, Словачке и Словеније.

Србију представља шеф дипломатије Марко Ђурић. Догађају као гост присуствује и министар спољних послова Мађарске, заједно са високим званичницима институција Европске уније.

Током састанка је усвојена Римска повеља која ће бити представљена Бриселу као заједнички предлог и оквир за будуће приступне уговоре кандидата са Западног Балкана.

Повеља служи као снажан сигнал и политички притисак групе "Пријатељи Западног Балкана" на институције у Бриселу да се преговори и процеси интеграције максимално убрзају.

Ђурић: Самит у Риму искористили за додатно позиционирање Србије

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је данашњи састанак министара спољних послова групе "Пријатељи Западног Балкана" и министара спољних послова Западног Балкана у Риму искоришћен за додатно позиционирање Србије у Европи у контексту отварања Кластера 3, али и промоције Србије као земље која због својих грађана, сама због себе, постојано спроводи различите реформе.

"Градили смо овде случај због чега би била пропуштена прилика да се Кластер 3 сада не отвори, пре свега због тога што је то једна група закона, прописа, предмета који се баве унапређењем положаја запослених, који се баве питањима конкурентности, који се баве питањима економског оснаживања и многим другим темама које су значајне за грађане, не толико можда за политичаре", казао је Ђурић.

Истакао је да иако Кластер 3 звучи прилично бирократски и јесте, битна је суштина, а то је да реформе напредују. Ђурић је навео да је у Риму представио оно што је Србија урадила, а то је, како је додао, између осталог и квантни скок у законодавној активности.

Неформална група држава чланица Европске уније формирана је крајем 2023. године. Чини је седам земаља ЕУ: Италија, Аустрија, Словенија, Хрватска, Грчка, Чешка и Словачка. Њихов циљ је одржавање фокуса Европске уније на процесу проширења и убрзање интеграције држава Западног Балкана у ЕУ.

Група делује путем заједничких дипломатских иницијатива, слањем неформалних докумената (нон-папер) институцијама у Бриселу и организовањем редовних министарских самита. Заговарају концепт постепене и убрзане интеграције, што подразумева да земље кандидати добију приступ одређеним фондовима, заједничком тржишту и стратешким секторима ЕУ и пре званичног пуноправног чланства.

Напредак и реформа процеса проширења

Балканске земље нису гости, већ фундаментални део европског пројекта, рекао је шеф италијанске дипломатије на отварању конференције Групе пријатеља Западног Балкана и министара спољних послова из региона. Поручује да ће Италија наставити да буде њихов главни глас и подршка у Бриселу.

Наводи да је интеграција балканских земаља у велику европску породицу кључни политички приоритет италијанске владе ради стварања стабилног простора безбедности и раста.

Тајани негодује због одлагања корака за земље попут Србије, која је, каже, већ остварила значајан напредак у кључним областима.

"Процес мора бити заснован на заслугама, али и поједностављен. Кандидатима се не смеју наметати нови терети и условљавања који би удаљили крајњи циљ. Унутрашње реформе ЕУ не смеју диктирати ритам проширења", рекао је шеф италијанске дипломатије.