Читање резултата пописа у Црној Гори – шта је јаснија одредница идентитета, националност или језик

Представљени су резултати пописа становништва, спроведеног крајем прошле године, у Црној Гори. Уредник портала Радио-телевизије Црне Горе Марко Вешовић изјавио је за РТС да је у попису суштински важан податак да 43 одсто људи говоре српски језик, истичући да је попис више политичко него статистичко питање. Историчар Богдан Живковић, такође, сматра да је питање језика најважније, као и да је то јаснија одредница идентитета у Црној Гори него националност.

Подаци пописа становништва, домаћинстава и станова у Црној Гори показују да у тој земљи живи 623.633 становника, од којих се 41.12 одсто изјаснило као Црногорци, а Срба 32,93 процента. Српским језиком говори 43,18, а црногорским 34,52 одсто, наводи се у извештају пописа.

Марко Вешовић, уредник портала Радио-телевизије Црне Горе каже да ни црногорски политичари, нити политичари из српског опуса нису били изненађени резултатима пописа, као и да ниједна страна нема разлога за незадовољство.

"Суштински је најважнији моменат чињеница да имамо 43 одсто људи који говоре српски језик, чак и у општинама где су већина етнички Црногорци. То говори да имате доста људи који се изјашњавају као Црногорци, а говоре српским језиком. То је тренд још из пописа 2003. године", истиче Вешковић.

Вешковић, међутим, напомиње да је забрињавајући податак да је девет општина у процесу дубоког демографског старења, као и да они које се одселе не мењају место пребивалишта.

"Вероватно су се у децембру прошле године, у време пописа вратили у земљу, а постоје индиције да суштински не живе у Црној Гори. Велико је питање да ли живи више од 620.000 људи у земљи, а мој субјективан осећај је да не живи" указује Вешковић.

Вешковић, такође, указује да је попис више политичко, него статистичко питање, као и у другим државама у региону.

Први попис после пада ДПС-а

Историчар Богдан Живковић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, сматра да су пописи у Црној Гори увек занимљиви, јер је то земаља која нема јасних националних идентитета.

"Ово је први попис који је спроведен након пада Демократске партије социјалиста, када је на власт дошла коалиција која нема врсту националне политике, нити врши билу какву врсту етничког инжењеринга и притиска на становништво. Дошло је до слободнијег изјашњавања", подсећа Живковић.

Према његовом мишљењу, питање језика у пописа је најбитније.

"Шта значи бити Црногорац, комплексно је питање јер смо у историји имали људи који недвосмислено баштине српски идентитет, али се национално изјашњавају као Црногорци. Језик је јаснија одредница идентитета, него националост у Црној Гори", истиће Живковић.

Гостовање Маркa Вешовићa и Богдана Живковића у Јутарњем програму РТС-а у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.