Влада РС доставила закључке Међународне комисије о Сребреници Савету безбедности УН

Реч је о поглављу 11 Извештаја Међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године.

"Извештај је састављен на основу научне методологије од еминентних стручњака светског ранга из својих области са престижних универзитета и института, на челу са израелским историчарем Гидеоном Грајфом, који је професор на Универзитету у Тексасу и један од водећих истраживача Холокауста у свету, док су остали чланови Комисије били истакнути академици из САД, Јапана, Аустралије, Нигерије, Италије, Србије и Немачке", саопштено је из Владе Републике Српске.

У извештају је наведено да је злочин у Сребреници 1995. године уследио након етничког чишћења те регије од муслиманске-бошњачке војске, у којем су на стотине српске деце, жена и стараца намерно мучене и убијене.

"Српски народ доживео је страшне злочине на овом подручју, што је потпуно занемарено, већ постоје намере да се прикаже да су бошњачке жртве у Сребреници једине жртве", наводи се у извештају.

Истиче се да сребреничку регију, односно Средње Подриње, са историјског аспекта није могуће посматрати у светлу догађаја из јула 1995. године, јер како се може видети из извештаја, сукоби између Срба и муслимана у Средњем Подрињу започели су априла 1992. године, а почетком маја интензивирале су се нападачке активности муслиманских оружаних снага на подручју општине Сребреница, које су започеле систематичну кампању етничког чишћења српских села у околини Сребренице, са циљем заузимања Братунца и пресецања Републике Српске на два дела.

Како је описано у извештају, једно од већих српских села у Сребреници, Подравање, нападнуто је 24. септембра, када је убијен 31 цивил и припадник сеоских стража, неколико их је заробљено, а село је спаљено. Српско село Факовићи у општини Братунац, спаљено је 5. октобра, а убијено је 28 цивила и припадника сеоских стража, од чега 12 жена.

У веома опширном извештају се, између осталог, наводи да, када се говори о појму геноцида у контексту дешавања у сребреничкој регији и пресудама Међунароног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ-а), неоспорно треба критички посматрати чињеницу да је Трибунал имао сувише ограничен поглед на догађаје из јула 1995. године. МКСЈ није расправљао о разним мотивима попут оног да је и српска страна понудила размену Сребренице и Жепе за територију под контролом Срба у и око Сарајева, није се осврнуо ни на константну војну претњу коју је представљала 28. дивизија тзв. Армије РБиХ која је била стационирана у Сребреници у тренутку демилитаризације од 1993. године.

Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, закључује се да се у Сребреници није догодио, нити појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште. Иако Комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она у уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене и да одговорне за ове злочине треба казнити.

"Свако лицитирање бројкама веома дехуманизујуће за све жртве свих народа, јер су ту ради о људским животима и судбинама у рату и да су бројке у овом случају наведене искључиво за потребе научног истраживања без жеље да се било која жртва негира или понизи", закључено је у извештају.