Ванредна седница Савета безбедности УН о ситуацији у БиХ; Цвијановић: Предложена резолуција пример кршења устава и угрожавања мира и стабилности

Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама и специјални представник Београда Марко Ђурић позвао је чланице Савета безбедности да се изради нова резолуција о Сребреници која ће имати консензус сва три ентитета у БиХ и која ће водити ка помирењу и напретку и имати исти став према свим жртвама рата у некадашњој Југославији.

Ђурић је на ванредној седници Савета безбедности УН-а на којој се расправља о ситуацији у Босни и Херцеговини позвао СБ да размисли "не где смо били већ куда идемо".

"Дајте да припремимо нову резолуцију која ће водити ка помирењу и која ће имати консензус и водити ка напретку. Повуците резолуцију и да имамо исти став према свим жртвама", рекао је Ђурић.

Kако је рекао стварање климе поверења је тежак процес за превазилажење.

"Дајте правду свима и да имамо косензус и превазиђемо поделе", рекао је Ђурић.

Представник Кине при мисији Уједињених нација изјавио је да је пре предлагања резолуције о Сребреници било потребно да се консултују оба ентитета у Босни и Херцеговини.

Он је на ванредној седници Савета безбедности Уједињених нација у Босни и Херцеговини рекао да усвајање резолуције без сагласности ентитета није у складу са промовисањем мира у Босни и Херцеговини.

"Спремни смо да конструктивно учествујемо у дискусијама и дођемо до решења. Поштујемо суверенитет и територијални интегритет БиХ", рекао је представник Кине.

Додао је да би требало промовисати дијалог и национално помирење, али и да би наметање одређених решења довело до погоршања етничких тензија.

Руски амбасадор при Уједињеним нацијама Василиј Небензја истакао је да је Москва категорички против резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН и додао да свака страна има свој дуг према другом и Сребреница није једини мрачна страница тог рата.

Истакао је да промовисање нацрта резолуције Генералне скупштине УН о геноциду у Сребреници крши Дејтонски споразум.

Додао је и да Русија, као гарант Дејтонског споразума којим је у БиХ окончано крвопролиће, не може да затвара очи на то што се сада дешава у земљи.

Према његовим речима, ситуација у Босни и Херцеговини се нагло погоршава и да СБ УН мора да одреагује и помогне у спречавању сукоба.

Kако је рекао 30 година Дејтонски споразум је гарант мира али сада се већ неко време крше његови принципи наводећи да је посебан проблем деловање високог представника Kристијана Шмита који се понаша као "апсолутни владар", али и да га Запад само подстиче на такво понашање.

Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, кога не признаје Република Српска јер његово именовање није потврдио СБ УН, рекао је да је његов мандат да надзире спровођење Дејтонског споразума, додајући да је његова одговорност да о томе извештава СБ.

"Ја морам бити гаранант постојања ентитета који су делови БиХ, која има међународни субјективитет“, рекао је Шмит током обраћања на седници Савета безбедности УН посвећеној ситуацији у БиХ", тврдећи да његов мандат произилази из Дејтонског мировног споразума.

Шмит је већи део излагања путем видео-линка посветио критикама на рачун Републике Српске, чије руководство, како тврди, "непрекидно говори о отцепљењу, одвајању ентитета" од БиХ.

''(Милорад) Додик је рекао да Бошњанци могу имати 25 одсто територије, а остатак им не припада. Неки су то протумачили као позив на етничке инциденте. Претње по тетиторијални интегритет постоји.Госпођа (Жељка) Цвијановић је себе представила као једног од три члана Председништва, а у септембру се прикључила позивима да се блокира административна линија разграничења два ентитета'', навео је Шмит.

Истакао је да је приступање ЕУ добар пут за БиХ, и да се будућност у том блоку може постићи само на основу Дејтона.

Додао да је од највећег значаја да сви грађани имају поверења у стабилност, демократију, интегритет и мирну будућност за себе и следеће генерације.

Српска чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић навела је како је амбасадор БиХ при Уједињеним нацијама Златко Лагумџија показао непоштовање према Уставу БиХ тиме што је иницирао резолуцију о Сребреници без овлашћења и консензуса сва три конститутивна народа БиХ.

Цвијановић је истакла да је та активност супротна Дејтонском споразуму и додала да, поједини чланови УН, верују да је та резолуција бенигна, што је далеко од истине.

"Правни саветник бошњачких лидера Франсис Бојл рекао је да снаге морају да се искористе да се укине Република Српска. То говори о намери и да се резолуција користи као дестабилизујући фактор БиХ“, рекла је Цвијановић.

Подсетила је да Дејтонски споразум подразумева три конститутивна народа који једнако учествују у управљању државом.

"Српска не крши међународно право и Дејтонски споразум већ заговара поштовање Устава БиХ. Високи представници морају да буду изабрани према процедурама и делују према свом мандату. Резолуција о Сребреници се предлаже без одобрења надлежних институција БиХ. Изазови са којима се суочавамо поткопавају Устав БиХ и безбедност државе и целог Западног Балкана", рекла је Цвијановић.

Како је рекла, неке стране дипломате у БиХ и Кристијан Шмит, који се, рекла је, представља као “нешто између колонијалног гувернера и модерног деспота" све више има тенденцију да се уплиће у демократске процесе доношења одлуке у БиХ.

"Ово ометање је поткопало политички консензус на заједничком нивоу БиХ који је усмерио напредак БиХ према чланству ЕУ. Консензус за чланство БиХ је једино важно питање који дозвољава тешке компромисе и споразуме и договоре између свих политичких организација. Као такав, то је кључ за одржавање мира и стабилности унутар наше заједничке државе", рекла је Цвијановић.

Додала је и да се неке стране дипломате мешају у унутрашње послове и кроз то уплитање инсистирају на незаконитом деловању високог представника.

"Чак и предложена резолуција пред СБ УН је очит пример како се крши устав и како то кршење угрожава мир и стабилност. Оваква страна уплитања поткопавају преговоре и компромитују стање БиХ јер увек иду у прилог једне стране, а то су Бошњаци", рекла је Цвијановић.

Истакла је да званичници РС инсистирају да се очува стабилност и да се реше сва политичка питања кроз демократске институције, а да неке војне изјаве западних амбасадора и даље имају за циљ да шире страх међу Србима и да се користе неке радикалне снаге међу бошњачким лидерима, са наративом да је проблематична РС.

“Истовремено бошњачки званичници као што је министар одбране БиХ, Зукан Хелез и министар државних послова Рамо Исак прете ратом. Претња од исламистичких ћелија на Западном Балкану прети целој Европи. Локални медији БиХ пренели су да је Хелез овластио употребу опреме која припада оружаним снагама у Мостару и странцима и локалним индивидуалцима који су повезани са Вехабијском покрету. Ово је нарочито опасно и одговорно и то се већ дессава дуго година да је БиХ у међународним медијима означена као најопаснији извор џихадистичког тероризма у Европи“, рекла је Цвијановић.

Додала је да је владавина права један од кључних захтева за мир и демократско управљање, али да се то стално крши и игнорише у БиХ. У томе се, истиче, “посебно истиче Кристијан Шмит и они који му помажу“ у страним амбасадама.

“Он каже да има извршну законодавну власт и да он није одговоран ниједној институцији, нити влади, или суду, или праву у БиХ. Они сматрају да он има апсолутну моћ, али не и одговорност. Није јасно и веома је нејасно како то може да се уклопи у концепт владавине права. И још горе, Шмит је извршио измене и допуне кривичног закона да би казнио све који не поштују његове одлуке, пре свега демократски изабран председник Републике Српске (Милорад Додик). Они се кривично гоне за то што су спроводили своје уставне одговорности и због тога што нису поштовали незаконите одредбе господина Шмита", рекла је Цвијановић.

Због тога се, каже, прети се међународним санкцијама.

"Санкције се спроводе без судског процеса. Нема никаквих званичних тачака оптужби нити се то преиспитује пред судом. Банке су такође присиљене да престану да пружају услуге тим особама које нису биле формално оптужене ни за једно кривично дело. Овакво понашање је дефинитивно претња стабилности миру у БиХ. Он покушава и да наметне одредбе у изборном закону и да подешава резултате будућих избора“, рекла је Цвијановић и истакла да то води од једне до друге кризе у БиХ.

Помоћник генералног секретара УН за Европу, централну Азију и Америку, Мирослав Јенча рекао је да напредак и трајни мир у БиХ могу се остварити само бољим разумевањем прошлости кроз тражење истине и признавање одговорности, а сви у БиХ треба да раде на помирењу и борби против говора мржње.

Гутересов помоћник за питања геноцида изразио је забринутост због онога што је назвао "сецесионостичким претњама", порицањем наводног "геноцида" и величања људи које је назвао ратним злочинцима. Јенча сматра да "таква реторика представља претњу за помирење у БиХ".

"Генерални секретар позвао је све у региону и шире да се боре против говора мржње и наратива застрашивања и да раде у корист напретка свих грађања у БиХ", додао је Јенча.