Читај ми!

Абазовић за РТС: Све смо пробали у региону, само нисмо договор

Бивши премијер Црне Горе Дритан Абазовић представио је књигу "Критика глобалне етике" у Београду. Истиче да су Београд и Србија положили велики испит и показали космополитски дух. Када је реч о регионалним питањима, поручује да смо у прошлости пробали све, само нисмо пробали договор. Мислим да коначно треба да дамо шансу договору, јер све што смо радили до сада није дало неки већи ефекат, наглашава Абазовић. Има и поруку за грађане Србије, а то је да гледају напред, јер, како каже, неке ствари не могу да промене.

"Кад књига уједини Србију!" – тако је на друштвеним мрежама представљање своје књиге на Коларцу описао Дритан Абазовић. Промоцији књиге "Критика глобалне етике" у Београду присуствовали су представници и власти и опозиције, патријарх Порфирије, представници Црвене Звезде и Партизана, као и невладиних организација.

Он је "један млади Албанац" који је "успео оно што ниједан други Албанац на Балкану није" – тако пише у предговору његове књиге.

Абазовић каже да је веома захвалан београдској публици што је дошла на промоцију књиге.

“Изненађен сам врло позитивно што су дошли људи из различитих друштвених спектара и то говори о, чини ми се, једном кохезивном фактору и ако је књига повод онда је много лијепо да се окупљамо око добра. Јер, без обзира што не мислим да се ради сада о неком капиталном делу, али у сваком случају мислим да има еманципаторски карактер, као и свака књига, и јако је лијепо да је завредило пажњу свих структура друштва”, поручује Абазовић.

Указао је да је лепо да промовишемо одређени космополитски дух и да то завређује пажњу.

“Право да вам кажем као закључак, мислим да су Београд и Србија положили један велики, велики испит и да смо се сви лијепо осјећали. Ја посебно лијепо и поносан сам, али надам се да су и сви људи који су били присутни понијели неки лијепи утисак са промоције”, додао је Абазовић.

"Књига полази од претпоставке да постојећа глобализација није довољно праведна"

Поручио је да се књига бави етиком глобализације и полази од претпоставке да постојећа глобализација није довољно праведна.

“Дакле, ја нисам антиглобалиста, напротив, јесам за додатно повезивање, али бих волео да се некако етичке норме више инволвирају. У књизи су објашњене многе филозофске теорије које третирају ову тему и дају неку смјерницу како би евентуално могле ствари да се побољшају у будућности. Иначе, свако друштво почива на одређеним етичким и моралним нормама и свако друштво се распада, односно нестаје када то понестане, односно етика уђе у неку регресију. Ја сматрам да глобална заједница, уколико буде жељела да буде продуктивна и да оствари једну будућност која може да одговори захтјевима човечанства, онда ће морати да пронађе неки минимални консензус”, објашњава Абазовић.

Сматра и да књига није преидеалистичка, иако има ту компоненту.

“Али је добра за некога кога занимају ове теме да буде као неки повод и можда отвори неки прозор мишљења о томе како треба надоградити постојећу идеју. Тако да, за људе који се више занимају за филозофију и више се баве глобализацијом, сматрам да ово штиво може бити корисно”, додаје Абазовић.

У књизи Абазовић се позива и на неке књижевнике и каже да из великих умова света црпимо инспирацију.

“Задржао бих се на неким филозофима попут Џона Ролса, он је тражио тај оверлапинг консензус, тај минимални консензус око одређених норми. То је некако ефектуирало и оним поређењем са оним што је била Универзална декларација о људским правима која је настала након Другог светског рата. Е сада је много важно да нас технолошка револуција не поведе у можда потенцијално неке друге проблеме, па да тек након тога ми реагујемо”, истиче Абазовић.

"Ово би требало да некако да антиципира ствари, да не сачекамо као тада неку велику катастрофу, па онда да схватимо да треба око нечега да се окупимо, него напротив да унапред размишљамо о неким потенцијалним изазвима који постоје. Вештачка интелигенција свакако завређује велику пажњу и да некако, чини ми се, пре него што би се десило нешто негативно, ми покушамо да нађемо неку заједничку звезду водиљу”, објашњава Абазовић.

Књига је на неки начин разрада Абазовићеве докторке дисертације. Ипак, каже да је она добила нове моменте у односу на докторску тезу.

“Kњига је доста другачија у односу на докторску тезу. Књига јеи  оно што је мој неки неки однос са академијом заједницом, то је покушај чувања једне менталне хигијене у односу на оно што је дневна политика. Дакле, то су теоријска промишљена. Истина је да теорија увијек претходи пракси. Ја, лично, мислим да нама у јавном дискурсу политичарима недостаје да се више окрећемо етици. И ово је, чини ми се, један добар, да тако кажем, тренинг. Тренинг за то. Али она нема везе са оним што је мој био професионални ангажман кроз политику”, наглашава Абазовић.

Наводи и да су књиге добар повод, као и гостовања на бројним универзитетима, да се заштити нешто што је теоријско промишљање политике, па и самим тим политичке филозофије, са оним што је дневна пракса.

О критикама Спајића и Милатовића: Свакоме према заслугама

А када је реч о дневној политици, његов Грађански покрет УРА сада је у опозицији, а у опозицији је и ДПС. На питање да ли сада имају другачију комуникацију када су обе странке у опозиционим редовима, Абазовић каже да не.

“Ми, како у власти, тако и у опозицији, мислим да радимо свој посао професионално добро. Ја немам никакав проблем са тим што смо у опозицији. Лично мислим да демократија треба да функционише на начин што имамо периодичну смјену власти. Ми смо били одређени период на власти. Вјерујем да су сви грађани свједоци неких историјских ствари које су се урадиле у претходном периоду за Црну Гору, које је ефектуирају и дан данас. Ми данас много релаксирано разговарамо у једној демонополизованој политичкој сцени која је била потпуно подијељена само у два табора гдје свако има своју важност и велике странке и мале странке, тако да мислим да су направљени значајни искораци”, наводи Абазовић.

Када је реч о Темељном уговору са СПЦ, Абазовић истиче да је тај уговор веома важан, али да је добио неку политичку конотацију.

“У суштини, наш задатак као Владе није да арбитрирамо међу вјерским заједницама. Наш задатак јесте да омогућимо да сви користе потпуно идентична права складно Уставу и законима Црне Горе. И то је био мој задатак и ја не знам зашто то неко није хтио да заврши раније, можда су то хтјели да користе у политичким обрачунима и на неки други начин, то никада није био мој манир. Ја се трудим да заштитим све вјерске заједнице на потпуно идентичан начин, све људе, њихова људска права и стајем у одбрану свих оних који мисле да су дискриминисани, а за то имају аргументацију”, поручује Абазовић.

У том сегменту, додаје, да су завршили велику ствар.

“Она није сама по себи произвела неке, да тако кажем, велике импликације, али је створила једну потпуно другу атмосферу. Данас грађани много више разговарају о томе колика им је плата, колика им је пензија, да ли неко нуди боље нека социјална решења или гора социјална решења и мислим да то треба да остане неки дискурс. Ако се будемо тога држали, ако се не будемо враћали у прошлост, мислим да ће то бити велика могућност да Црна Гора заиста искорачи и дође до свог циља великог спољнополитичког, а то је да буде прва наредна чланица Европске уније”, наглашава Абазовић.

Говорећи о томе да ли је оштрији према премијеру Милојку Спајићу него према председнику Црне Горе Јакову Милатовићу, Абазовић одговора свакоме према заслугама.

“Дакле, премијер води једну врсту политике која често личи на оно што је било прије 30. августа, са пуно компромиса са људима из бившег режима и тако даље. Док се председник, чини ми се, држи својих уставних овлашћења и врло је реалан у оној политици коју он промовише и спроводи. Наравно, различита су и овлашћења, тако да утицај председника Владе је већи. Дакле, ми смо сада оштра опозиција, али рекао бих, врло праведна и сваку њихову грешку ћемо једноставно идентификовати и презентовати. Све оно што ураде добро поздравићемо и то је то – тако да по заслугама”, додао је Абазовић.

Ко су му политички пријатељи у Србији

На питање ко су му политички пријатељи у Србији и да ли је ближи власти или опозицији, Абазовић каже да му је близак свако ко промовише политику мира, суживота, толеранције и регионалног помирења.

“И далек ми је свако онај који промовише политику национализма, прошлости, сукоба и рушења мостова међу народима. Дакле, у том контексту не бих никога издвајао ни именом ни презименом, али дефинитивно мислим да они политичари који су окренути будућности, који желе да виде Западни Балкан и ЕУ као једну прогресивну регију, наравно различитих држава, различитих народа, али који међусобно сарађују, који се међусобно воле, поштују, имају велику мобилност људи и капитала. Ти људи су моји политички пријатељи и то су моји, да тако кажем, политички саборци. У томе се ја препознајем, не бих уопште издвајао никога именом ни презименом”, рекао је Абазовић.

"Треба нам политика већег договора у региону"

Са друге стране, поручује, има свуда деструктивних структура – и у Србији, али и у Црној Гори, Албанији, БиХ.

“Који заправо желе да некако нас држе у том кавезу деведесетих. Ја њих не сматрам политичким пријатељима, овако у људској равни, наравно, могу имати јако лијепу комуникацију, али мислим да нам треба једна политика која би подразумела већи договор у регији”, нагласио је Абазовић.

С тим у вези одговарајући на питање где се осећа боље – у Подгорици, Београду, Загребу, Сарајеву, чији је студент био, или у Бањалуци или Тирани, Абазовић каже да се свуда осећа одлично.

“Баш се свугде осјећам одлично. Ја сам изненађен колико људи у свим овим различитим градовима некако подржавају или имају осјећај да оно што радимо је заиста добро. Без обзира што имају можда друге идеологије, друге програме, друге визије, али и заиста цијене. И то је нека специфичност. Ја нисам видио да други баш у свим, дакле, има људи што су омиљени у Београду, али зато нису омиљени, на примјер, у Сарајеву или у Тирани”, додао је Абазовић.

“Можда је то једна нада, можда је то један мали прозор који ће неко други искористити, али за добро. Али дефинитивно мислим да се тај наш глас и та наша нека аутентична политика прелила или чула и у региону. Ми смо у прошлости пробали све, само нисмо пробали договор. Ми смо пробали и рат, ми смо пробали и непријатељства, ми смо пробали и сукобе, ми смо пробали и хладне односе, ми смо пробали и ватрене стрелице једни између других. Ми нисмо пробали договор. Ја мислим да ми коначно треба да дамо шансу договору и да пробамо тај договор. Да кажемо ајде макар један период ћемо да пробамо ово да урадимо, јер ово остало све што смо радили до сада није дало неки већи ефекат”, истакао је Абазовић.

"Порука грађанима Србије је да гледају напред, неке ствари не могу да промене"

Коментаришући захтев Приштине за пријем у Савет Европе, Абазовић је рекао да "гласање против чланства Kосова у Савету Европе не би било могуће под мојим мандатом". На питање какав је то гест према Србији, Абазовић каже да све разуме, али да је његова порука грађанима Србије да гледају напред.

“Јер неке ствари не могу да промијене у овом тренутку”, додаје Абазовић.

Каже и да су сва три црногорска члана Парламентарне Скупштине Савета Европе гласала против пријема, шта би то променило.

“И сад ћемо опет да причамо о Савјету Европе, опет ћемо да причамо о неким другим резолуцијама и тако даље. Док не ставимо тачке на неке ствари ми ћемо стално ово понављати и за пет година и за десет. Моја интенција, ово није непоштовање, ово је поштовање, ово је најпријатељски и најбратски савјет, да се на ова питања стави тачка и да се иде даље", поручује Абазовић.

На питање да ли су уследиле неке реакције из Београда на ту његову изјаву, каже да до њега нису дошле.

“А ја то што сам изјавио, ја сам изјавио зато што ја сам политички конзистентан. Ја вјерујем, ја мислим да се и политика као и свака друга професија треба обављати часно, поштено и са јасним намјерама. И став Црне Горе је био до сада и ја мислим да ће исто бити и у будућности да ми једноставно слиједимо политику ЕУ када су у питању велика спољнополитичка питања, рачунајући и однос према Kосову које је Црна Гора признала. И у том контексту ја не знам зашто би ми стално стварали неку тензију”, додао је Абазовић.

“Када знате да са неким имате искрени партнерски однос, па често и ако је то супротно мишљење од вашег, онда вјерујте то ствара оно што се зове лојалност и међусобно поштовање. Ако ви никад нисте сигурни шта ће неко вама да уради иза леђа, шта ће неко преко ноћи да промијени, онда ви са том групацијом и са тим субјектом не можете да стварате однос повјерања. Ја мислим да када имамо чиста посла, када врло јасно знамо ставове, без обзира што су око многих питања супротни ставови, шта то треба значи да производи непријатељство? Зашто”, упитао је Абазовић.

Закључио је да треба да нађемо минимум заједничких ствари које нас спајају и да их промовишемо.

четвртак, 30. мај 2024.
24° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије