Жељка Цвијановић за РТС: Дан Републике Српске без разлога отвара поделе, многима смета што је РС настала у миру

Госпођо Цвијановић, Република Српска слави Дан Републике – 9. јануар, датум који сведочи њеном настанку, али и датум који ове године отвара поделе. У каквим околностима сте обележили?

Није то само ове године, то је датум који отвара подјеле без икаквог разлога. То је Дан Републике, дан настанка Републике Српске. Оно што желимо увијек послати као поруку, главном са свих наших догађаја и славља, јесте мирна, стабилна Република Српска, миран, нормалан суживот са свима другима и не знамо зашто би то некоме сметало.

Очито, наравно, имамо подијељену, да тако кажем, босанско-херцеговачку јавност, имамо страни фактор, који увијек прави притиске на Републику Српску, али одрећи се овог датума, одрећи се Републике, њеног настанка, било би заиста погубно за српски народ који живи на овим просторима, али исто тако било би и нешто што би значило изневјерити историју, историјску чињеницу, или заправо историјска чињеница је да је Република Српска настала тог дана, да је она настала у миру, да је настала прије ратних дешавања, да је други ентитет у оквиру БиХ настао током рата.

Дакле, све су то неке ствари, ја бих рекла да многима у Сарајеву и у оквиру страног фактора управо смета та чињеница да је Република Српска та која јесте настала у миру.

И америчка амбасада се огласила током јутра, каже да ће тражити и спровођење истраге због кршења одредаба које су донете, које су везане за 9. јануар. Током јучерашњег дана одржала се вежба између Војске Сједињених Држава и Оружаних снага БиХ. Kако гледате на то?

Прво гледам на то шта њих брига, шта ми прослављамо. Дакле, прослављамо своје дане, обиљежавамо датум настанка Републике Српске, а они су од тога направили заиста супер велико питањо, умјесто да су пустили да се ствари дешавају онако како је нормално, да свако обиљежава оно што жели.

Босна и Херцеговина нема закон о празницима, дакле, ова питања су регулисана искључиво на нивоу ентитета и некада је неко из чисто политичког хира одлучио да проблематизује 9. јануар рекавши или тврдећи да се то нешто не уклапа у неки општи суживот, у намјеру да живимо заједно и тако даље.

Не знам због чега би, ако заиста живимо заједно и ако је заиста заједничка ова држава, не знам због чега би некоме сметао настанак једног од два ентитета.

Дакле, Република Српска је тада настала, она је верификована Дејтонским споразумом, дакле, доживјела своју пуну афирмацију кроз међународно право, дакле, Дејтонским споразумом.

Што се тиче одлука Уставног суда који је проблематизовао и датум 9. јануар и то тако што је прегласавањем кроз гласачки блок класични, гдје имате троје страних судија и двоје бошњачких судија прегласао остале и рекао да је тај дан проблематичан, замислите. Али ћу исто тако рећи да има много неизвршених одлука Уставног суда Босне и Херцеговине, да се већина њих односи на друге ентитете, то је Федерација, БиХ и на кантоналном нивоу, који су опет у саставу Федерације.

Да такође имамо, тај исти Уставни суд је рекао, примјера ради 2006. године још, да неко да би био високи представник мора да прође процедуру именовања кроз Савет безбједности Уједињених нација. Ми сад имамо човјека, Kристијана Шмита, који није прошао ту процедуру и сад дођу нама из неке амбасаде и кажу кад је у питању Дан Републике ви морате да се придржавате онога што је рекао Уставни суд, а кад је у питању високи представник не морамо да се ми придржавамо и забога можемо да кажемо да то можда буде неко ко није прошао такву процедуру. Дакле, то је лицемерство.

Само та прича око прелијетања неких авиона и таквоме, мислим да је то заиста и бесмислено и беспотребно. Ја не знам како ту поруку шаље. Дакле, ми смо Дан Републике, као и увијек, обиљежили у миру са порукама мира, порукама љубави, порукама солидарности, порукама жеље, да мирно живимо у уставној БиХ, а то значи да Република Српска има свој уставни капацитет какав је добила кроз устав и кроз Дејтонски споразум.

Дакле, ми смо људи слова и закона и устава. Неки други су то прекршили, неки други су изашли из тих оквира.

Међународна заједница се често позива на изјаве председника Републике Српске Милорада Додика. Да ли Милорад Додик својим изјавама даје за право Сарајеву да га оптужују за антидејтонску и сецесионистичку политику?

Прво, нема никакве сецесионистичке и никакве анти-дејтонске политике. И знам да сте колико је то селективно и рогобатно, да кад ви тврдите, као што то тврди предсједник Милорад Додик, да желимо да имамо свој уставни капацитет онако како нам је устав дао права наша, а онда неко каже то је антидејтонски или антиуставно. Не, антиуставно је оно што су они урадили током свих ових година изврћући тај устав, стварајући и креирајући једну сасвим другачију институционалну слику и подлогу у оквиру БиХ, која везе нема са уставом.

Дакле, ви данас кад погледате шта све функционише у оквиру БиХ као институција и гдје се налазе поједине надлежности, онда схватите да су они изврнули тај Дејтонски споразум, а не Милорад Додик. Милорад Додик само тврди, као што то тврди и већинска Република Српска или Република Српска, јесте да ми желимо да очувамо оно што нам је устав дао.

Према томе, то што њима смета, што су они манипулисали тим споразумом, то што им смета што су они изврнули Дејтонски споразум, то што им смета што су додали човјека који није прошао процедуру именовања за високог представника, онако како је то Дејтон прописао, то није проблем Милорада Додика нити Републике Српске, него су проблем они, двоструки стандарди, чињеница, дакле чињеница да су они одустали од тог међународног права, а онда су опет лицемјерно одлучили да некога санкционишу, позивајући се на кршење међународног права.

Али, нисмо ми једини примјер, имате у Србији такав примјер, имате примјер Kосова. Дакле, нама се овде шаљу поруке, каже се како Република Српска не може, рецимо, да се одцијепи ако то нигдје званично није на дневном реду институција Републике Српске. То могу да буду политички ставови и то може да буде и политичка размишљања, дакле, и грађана ове, дакле, наше Републике, наравно, али то тренутно није нигдје, није на каквом дневном реду никакве институције. Па не пише ни у Уставу Србије да може Kосово да се одцијепи, је ли тако? Пише, је ли не пише?

Извините, не можемо стално гањати двоструке аршине, дакле, ако смо они који воле правду, воле право, воле међународно право, принципа се држе међународног права и домаћег права, онда то мора да буде једнако за све. Тако да ја ово сад доживљавам као једну непотребну хистерију која долази из Сарајева и непотребну хистерију у коју су упале поједине амбасаде, ја бих рекла бранећи лаж, а не бранећи истину о БиХ. Дакле, они бране лаж, а ми бранимо истину о БиХ.

У последњим хистеријама, како ви то називате, отворила је и питање изборног процеса. Од 2001. године Централна изборна комисија спроводи изборе на територији целе Босне и Херцеговине. Зашто сте сада донели одлуку да то промените?

Зато што неке ствари треба вратити у нормалне токове. Прво, имате опет кршење, дакле и правила, и права, и закона. Ви имате на снази, или да кажем, већ неколико година у мандату, Централну изборну комисију која није прошла процедуру именовања, говоримо о оној на нивоу БиХ. Тамо имате људе који су као прво стигли на ту позицију да није испоштована процедура, именовани су у парламенту, а нису прошли конкурсну процедуру. Имате тамо људе који су политички обојени, неки који су били у органима политичких партија, али сједли као савјетници високих функционера политичких, својих опет партија, који су тамо ти који проводе изборе.

Друга ствар, то све не би било ништа проблема око избора, изборног закона, да су они одлучили да се и те ствари уведу у ред, или уведу у законе и законитости, него су изашли из свих својих могућих оквира, проблематизовали одређене ствари, кршили правила, измишљали нека поновна бројања.

Они су направили читаву једну хистерију овдје око избора председника Републике на претходним изборима, иако је јасно по разлици која је показана да је то заиста огромна разлика од око 30.000 гласова и да је јасно ко је председник Републике.

Али су под притиском тих странаца и њихове хистерије, њихове жеље да доведу некога другог, ако ће бити нагодан, ко неће проблематизовати ту неуставну причу коју они промовишу, некога ко неће тражити уставну позицију Републике Српске, желећи да доведу некога таквог, некога, како они то кажу, меканог, који ће бити погодан и подесан. Они су направили читаву ту проблематику око свега тога.

Имате још једну ствар. Дакле, ови захтеви које долазе из Републике Српске, да се развије на одређен начин тај изборни процес је чисто зато што је и Уставом тако речено који ниво је задужен за спровођење одређених избора и то би значило само да се рецимо избори који се односе на локални ниво и избори на републичке институције овде дакле дешавају у оквиру наше Републичке изборне комисије, а да остале ствари које припадају заједничком нивоу БиХ би и даље биле у надлежности дакле Централне изборне комисије која мора да буде реформисана и тамо морају да дођу људи који ће проћи редовну процедуру именовања и доћи људи који неће бити никакви приљепци некаквих политичких партија, људи који ће кредибилно радити свој посао у оквиру Централне изборне комисије и даље се бавити питањем избора дакле представника у представнички дом парламентарне скупштине БиХ и чланова Предсједништва дакле односно члана председништва из Републике Српске који се бира у Предсејдништво БиХ.

Доводи се у питање усклађеност тог предлога са законом БиХ. Да ли је он усклађен?

Па није закон БиХ свето писмо. Значи, закони се знатно мијењају. Овдје су они кршили устав који ми имамо, а да ми сад не можемо размишљати о томе како требамо промијенити одређени закон.

Па морамо погледати прво да ли је тај закон који је на снази све те године да ли је он усклађен са уставом. Да ли је он испоштовао овај основни принцип, а то је онај да сваки закон мора да проистекне из устава и да сваки закон мора да прати начела која су постављена на уставу.

Ви сте поменули Kристијана Шмита, неки су вам замерили недавно руковање с њим. Kакав однос ви као члан Председништва имате са високим представником?

Ја нисам приметила да ми је неко то нешто замјерио. Човјек је дошао, пришао, ја не могу на неком пријему изут ципеле и трчкарати наоколо и бјежат од Kристијана Шмита. Ако је човјек пришао, дошао да се са мном рукује, ја сам довољно васпитана жена од 57 година, мајка, осим тога и бака, значи да исто знам како се треба понашати.

А да би била та прва која би пришла од Kристијана Шмита, не би, наравно, јер немам никакву потребу. Тако да не знам да ли би неко то и замјерио или не би замјерио. Ја сам се понашала онако како нам налаже моја пристојност.

Оно што је он рекао, оно што сам ја рекла, јасно показује наше различите позиције. Могли смо се сто пута руковати. Различито мислимо овим стварима и нећемо, очито није он, а ја поготово, дакле нећу промијенити своје мишљење, зато што знам да читам међународно право, знам да читам устав, знам да прочитам шта је то мандат високог представника и да дефинишем сама себи, као свој став да кажем па тај човјек то не испуњава. Дакле, ту нема ничега изван свега тога.

Дакле, немам никакве ни контакте, никакву ни комуникацију. Ја не бих имала проблем да ми имамо високог представника онако како га је Дејтон предвидио. Дакле, да је то неко ко служи као фацилитатор, координатор, неко ко помаже да ми постављамо заједничке ставове, неко ко координира неке наше напоре да бисмо дошли до заједничког циља.

Али, извините, ти људи који су овде долазили као високи представници смјењивали наше људе, остављали их без личних карата. Без икаквих доказа. Под неким наводима, по 50, 60 људи, рецимо то је сасвим друге политичке гаранције, не оно у којој ја припадам, али ја се борим против тога принципијелно, а не зато што је тамо неко из неке партије, по 50, 60 људи одједном смакну и кажу немате право ни да будете изабрани, немате право да радите у јавној управи, немате право на документе, замислите, одузме људима документе. И што је најгоре од свега, кажу немате право да тражите правну заштиту.

Замислите ви како је то чудовиште од државе у којој неки појединац може вас да санкционише, а ви као појединац немате право да се обратите ни једном суду. Замислите под каквим ми терором живимо овде. Ми то не можемо чак ни да искомуницирамо какав је то терор, да вас неко оптужи, немате право да идете на суд да се одбраните, замислите то. Онда после тога појела маца миша и нико ништа, ништа се није десило, само пустите људе након 20 година као ви их оживљавате, али су они преживјели своју трауму.

И ти су представници високи у прошлости, који су били легално изабрани, за разлику од Kристијана Шмита, они су мијењали ентитетске уставе, на шта нису имали право по међународном праву. Они су наметали законе. То су стотине различитих аката које су они наметали овде креирајући један систем који је другачији од оног како је наш устав предвиђао.

Зато сам ја на почетку овог разговора вама рекла, дакле оно што данас имамо као институционалну поставу БиХ везе нема са оним што је рекао о Дејтонским споразумима. Не знам што нас ти људи санкционишу по основу непоштовања Дејтона кад су га они окренули.

Шта видите као највеће изазове у односима Републике Српске и Федерације у 2024. години?

Изазови су ту. Ја мислим да ми требамо окренути плочу и почети да тјешње сарађујемо када је у питању области инфраструктуре, области социјалних, неких економских, финансијских питања и слично.

Дакле, првенствено инфраструктура која нам је потребна и једнима и другима и да наравно не отварамо оне температурне, да тако кажем, теме или теме које изазивају високу политичку температуру и да не покушамо наметати своју вољу да узурпирате нешто једно од других.

Што се тиче Републике Српске, одговорно тврдим да никада нисмо ни покушали да узурпирамо нешто што припада Федерацији или што припада нивоу БиХ, али смо упорно, дакле, упорно, жртве узурпирања од стране њих.

Дакле, моја би препорука, да тако кажем, била и можда то и порука за ову Нову годину, да ми се заиста окренемо. Имали смо у неком периоду у прошлости добру сарадњу међу два ентитета и да та добра сарадња два ентитета треба да постане можда и основа за боље разумијевање, бољу сарадњу са заједничком нивоом БиХ.