Ни крштења, ни венчања, само сахране – Срба у Скадру готово да више нема

Порушени културно-историјски споменици, празна села, напуштене куће, нова црква у коју скоро да нико не долази, неколико породица које живе у Скадру и околини – једини су сведоци времена заборављеног дела српске историје на простору данашње Албаније. У престоници више средњовековних српских држава, граду на Бојани, данас готово да нема Срба. Последњи су отишли 1997. године када је била криза у земљи и то је био други талас егзодуса не само Срба већ и Албанаца из Албаније.

Дугогодишња асимилација и миграције скоро да су затвориле врата цркве Свете тројице у Враки, селу надомак Скадра, у коме је некада живело 80 одсто српског становништва. Она су данас отворена само у време великих празника, али је и тада посећује мали број верника.

"Од тада, од када сам свештеник, нисам имао ниједно венчање, ниједно крштење. Само сахране на које је требало да идем, друго не. Зато што немамо кога да венчамо нити кога да крштавамо, јер немамо верника", каже старешина ове цркве Иван Поповић.

Српске и црногорске породице у Скадру и околини, које су у време гвоздене палице Енвера Хоџе делиле судбину осталог албанског становништва, данас се могу пребројати на прсте.

"Ми смо у то време живели као и сви Албанци, имали смо сва права као Албанци. Могу да кажем да смо сви из Враке били са факултетом. Није нам брањено да идемо да завршимо факултете", присећа се Српкиња из Скадра Милојка Брајовић.

Иако је имао прилике да оде, начелник Хирургије у скадарској Универзитетској болници др Гзим Галићи, који потиче из породице интелектуалаца, веома цењене у Скадру, из поштовања према земљи у којој је рођен и где се школовао, одлучио је да остане.

"Ја сам рођен овде и да вам кажем, ја сам Албанац, то је аргумент, а зна се, и ја исто кажем, да сам пореклом из Црне Горе и није било никаквих проблема због тога годинама, јер овде има много људи који су долазили из Црне Горе кад су били ратови – Први светски рат, Други светски рат", истиче Галићи.

Срба али и Црногораца у Албанији све је мање, кажу и у Удружењу "Св. Јован Владимир". Председник друштва уједно и просветни радник Зоран Ајковић напомиње да деце у школским клупама нема, и ако их и има, да су из мешовитих бракова.

"Велика је грешка била што су ови наши Срби и Црногорци побегли, одселили се за Црну Гору 1991. године када су се границе отвориле. Тада нас је било знатно више, било је по нашим проценама 2.000 до 2.500 Срба. Међутим, након другог таласа егзодуса, који се десио 1997. године, све нас је мање", прича Ајковић.

Званичних података о броју Срба који живе у Скадру нема, могао би да буде утврђен на предстојећем попису који ја заказан за 18. септембар.