Проширење ЕУ на Западни Балкан до 2030. године – реалност или још један датум без покрића

И док се аналитичари у ЕУ и на Западном Балкану изјашњавају да ли је 2030. година реалистичан рок, период до краја године могао би да буду тренутак истине за политику проширења и европске аспирације Западног Балкана.

Неколико кључних фактора би могли у наредним месецима да одреде судбину Мишеловог предлога и ток дебате о проширењу.

Да ли земље чланице желе амбициозни корак напред

ЕУ не воли да говори о роковима и датумима кад је реч о проширењу.

Уместо тога, званичници се углавном крију иза изанђалих формулација као што је "процес је заснован на заслугама", "квалитет процеса је важнији од брзине" и сличним фразама.

Ипак, Шарл Мишел није први званичник ЕУ који је предложио датум за пријем Западног Балкана.

Пре њега је то 2018. учинила Европска комисија, за време мандата Жан-Kлод Јункера. У документу о стратегији проширења, комисија је тада саопштила да би Србија и Црна Гора могле да приступе ЕУ до 2025, и навела листу корака који воде ка том циљу. Међутим, земље чланице су прећутно одбациле тај документ, а 2025. година је брзо заборављена као још једна неостварена прилика.

Шарл Мишел се нада да ће његов предлог имати другачију судбину.

Дипломатски извори у Бриселу кажу се Мишел на говор у Бледу одлучио сматрајући да има довољну подршку међу земљама чланицама и земљама кандидатима.

У том контексту посебно је био важан неформални састанак на маргинама претходног самита ЕУ у јуну у Бриселу, када је Мишел са немачким канцеларом Шолцом, француским председником Макроном и другим лидерима разговарао о наредним корацима у проширењу.
Високи званичник ЕУ који није желео да буде именован каже да је Мишел својим говором у Бледу учинио услугу и земљама које нису склоне проширењу, јер је њиховим лидерима тако олакшао да јавно говоре о овој теми.

"Мишел је одредио тон дебате и поставио циљ. Без јасног циља, ЕУ никада неће бити спремна за проширење", навео је званичник.

Историчар и оснивач Бриселског Института за геополитику Лук ван Миделар такође верује да је одређивање датума добра ствар, јер фокусира дебату која "годинама није водила никуда". Сада, после инвазије Русије на Украјину, та дебата се води у потпуно новом геополитичком контексту, сматра Миделар.

"Данас унутар ЕУ постоји већ политичка воља да се иде напред. То још не гарантује успех, али више нсмо у ситуацији бескрајног ишчекивања у чекаоници у којој су Србија и Црна Гора провеле више од деценије, а Северна Македоније и дуже од тога. Од почетка рата у Украјини постоји нова динамика и иницијатива Шарла Мишела се уклапа у тај тренд".

Међутим, отпори проширењу у јавности и у политичким елитама нису нестали и како дебата одмиче - могли би да се врате у први план.

Да ли је Европа спремна за пријем нових чланица

Ван Миделар сматра да је погрешно интерну дебату о спремности ЕУ посматрати као изговор да би се избегло или одложило ново проширење.

"Ова дебата је у ствари знак озбиљности ЕУ. Било би неодговорно од стране ЕУ да се не припреми за улазак осам или девет нових земаља до 2030. или 2035. године", каже Миделар

Први велики тест за вољу лидера да иду даље у правцу проширења биће Самит ЕУ у Гранади 6. октобра. На столу ће бити капацитет ЕУ да "апсорбује" нове чланове и три главна питања: о начину одлучивања унутар проширене Уније, о томе које политике спроводити на европском нивоу и из којих извора их финансирати.

Пријем већег броја сиромашних земаља кандидата ће неминовно утицати на заједнички буџет и неке политике ЕУ.

Бруто домаћи производ земаља кандидата је знатно нижи од европског просека, што значи да ће оне бити нето примаоци из ЕУ буџета. С друге стране, неке садашње земље примаоци ће након проширења више уплаћивати у ЕУ буџет него што ће из њега добијати.

У говору у Бледу Мишел је признао да неће бити лако спровести "ову сложену транзицију".

Јесу ли земље чланице спремне да део фондова које користе преусмере ка будућим члановима клуба? Познаваоци процеса мисле да би управо на оваквим финансијским питањима декларативна подршка Украјини и проширењу могла да се охлади. Додуше, постоји разлика између Украјине и Западног Балкана.

Неки европски званичници наводе да интеграција балканских земаља не би представљала финансијски изазов, јер је укупна популација региона око 17 милиона људи – што одговара једној земљи чланици средње величине. С друге стране, Украјина би због становништва од преко 40 милиона и разорене инфраструктуре била специфичан случај у односу на остале кандидате.

Други тврд орах биће евентуална промена процеса одлучивања и напуштање принципа једногласности у неким областима. Ова дебата би могла да отвори оштре поделе између земаља чланица, посебно ако се у њу укључи и питање измене важећих европских уговора.
То би могло додатно да одложи одлуке о проширењу и продужи време у чекаоници за земље кандидате.

Постепено приступање – излаз из блокаде?

У међувремену, идеја о поступној интеграцији земаља кандидата још у фази пирступања добија све већу подршку.

За њу су се заложили Шарл Мишел, председница Европске комисије фон дер Лајен, званичници у Паризу, Берлину и другим европским престоницама. Европске комисија је најавила да ће средином октобра објавити план како би поступна интеграција могла да се спроведе.

Према најавама, земље кандидати би могле прогресивно да се придруже заједничком тржишту И политикама ЕУ у областима у којима су успешно закључили преговоре: транспорту, енергетици, безбедности итд. Урсула фон дер Лајен најавила је и повећање предприступних фондова и "план за раст" Западног Балкана.

Бивши директор за Западни Балкан у Европској комисији Пјер Мирел верује да је постепено приступање једини начин да процес крене напред.

"Двадесет година после обећања из Солуна о чланству Западног Балкана не можемо више да наставимо на исти начин. И за ЕУ и за земље региона је бољи приступ поступне интеграције, при чему би први корак био приступање заједничком тржишту ЕУ. Приступ заједничком тржишту би подстако економију и инвестиције, а то је оно што највише треба Западном Балкану."

Мирел очекује од Европске комисије да у октобру стави на сто јасну мапу пута поступне интеграције, али упозорава: нови приступ имаће смисла само ако подразумева да се земљама Балкана на располагање ставе вишеструко већи, структурни фондови ЕУ, који су сада резервисани само за земље чланице.

У супротном, економски јаз између Балкана и ЕУ наставиће да расте, уместо да се смањује. Мирел указује на пример Бугарске која, као земља чланица, користи скоро десет пута већу финансијску помоћ из европских фондова од суседне Србије.

Kорина Стратулат из Европског центра за политичке студије верује да је поступна интеграција потенцијално добра идеја.

"Поделити шаргарепу чланства на више мањих комада које би државе добијале како напредују ка ЕУ звучи као врло добар план у принципу," сматра Стратулат. По њеном мишљењу, овај приступ може да помогне кандидатима да остварују неке мање "победе" успут и тако их мотивише да са више воље раде на крајњем циљу."

Стратулат, међутим, види ризик у могућности да поступна интеграција постане замена за пуноправно чланство, ако земље кандидати остану "заглављени" у некој од "фаза" приступања.

"У том случају може доћи до супротног ефекта. Да ли ће се земље којима је обећано чланство и које су деценијама радиле на томе, задовољити нечим што није пуноправно чланство? Шта би то говорило о кредибилитету ЕУ и њеној политици проширења?

Заједничко тржиште ЕУ – корак напред или замена за чланство?

Идеју о отварању заједничког ЕУ тржишта за земље Западног Балкана такође прате сумње да је реч о замени за пуноправно чланство.

Тренутно највећа опозициона партија у Немацкој, ЦДУ/ЦСУ усвојила је почетком лета став да чланство у ЕУ у овом тренутку није могуће и да земљама кандидатима уместо тога треба понудити да се до 2030. придруже заједничком тржишту ЕУ. То би званично био "међукорак" ка чланству, али у реалности тај међукорак би могао да потраје – неограничено.

Пјер Мирел мисли да би такав приступ био грешка.

"Заједничко тржиште не може бити замена за приступање ЕУ, већ само први корак. Европски савет би морао да буде врло јасан о овом питању. Приступ заједничком тржишту би био важан корак, пре свега економски, али само корак ка приступању ЕУ", наводи Мирел.

С друге стране, Лук Ван Миделар сматра би оваква понуда била корисна, без обзира ста це бити њена "крајња дестинација".

"Kоначно бисмо изашли из садашње логике "све или ништа", или сте унутра, или сте напољу. Са таквим приступом се ниста није догађало годинама, па и деценијама. Сада постоји спремност да се понуде неке предности чланства одмах, уз одређене обавезе. Не знамо још шта ће бити на крају процеса, али је то ипак корак напред"

Реакције на Западном Балкану

Судбина планова и датума за ново проширење зависиће пресудно и од става политичких лидера Западног Балкана.

У првим реакцијама премијер Албаније Еди Рама и министар спољних послова Србије Ивица Дачић са скепсом су говорили о 2030. години као датуму новог проширења.

Премијерка Србије Ана Брнабић оптужила је ЕУ да је покретна мета која непрекидно мења правила и услове.

Политичари у Северној Македонији указују да опада подршка чланству у ЕУ због континуиране блокаде европског пута ове земље.

У Црној Гори постоји уверење да би ова земља, формално најближа чланству, до ЕУ могла да стигне и пре 2030 године, због чега су идеје о фазном приступању непотребно скретање пажње са главног циља.

За Kорину Страулат из ЕПЦ-а, кључно питање је могу ли земље кандидати заиста да испуне критеријуме до 2030 године.

"ЕУ и земље Западног Балкана мораће да пронађу решења за неке проблеме чији смо сведоци већ годинама: проблем заробљене државе, нефункционалне економије, замрзнутих конфликата. То неће бити лако, али свака прича о датуму подразумева да ова питања морају да се реше", каже Стратулат.

Један званичник ЕУ каже да су поједини лидери Западног Балкана "нервозни" због предлога Шарла Мишела јер би одређивање датума вратило фокус на њихов учинак у реформама.

"Постављање јасног циља послало би лопту у њихово двориште и одузео изговор да ЕУ не жели проширење", каже званичник

За Kорину Стратуалт одређивање временског рока би могло да послужи као индикатор колико су неке земље кандидати заиста посвећене чланству у ЕУ.

"Ако прихватите неки циљ и план како стићи до тог циља, биће јасније да ли заиста нешто радите како би се испунио план и колико сте успешни у томе".

Подршка јавности у ЕУ

На самиту у децембру лидери ЕУ треба да донесу одлуку о отварању преговора са Украјином и Молдавијом и да усвоје предлоге Европске комисије о политици проширења. Тада ће бити јасније да ли ће се различити предлози и иницијативе преточити у конкретне, обавезујуће политике ЕУ које би процес приступања могли да покрену са мртве тачке.

Дебата о припремљености саме ЕУ за проширење наставиће се и у 2024. години, години избора за Европски парламент. Према најавама неких политичара, укључујући и немачку министарку за Европу Ану Лурман, проширење би могло да буде једна од главних тема европских избора у јуну следеће године.

Знајући да ширење ЕУ традиционално нема већинску подршку у земљама Западне Европе, и да ће неке земље можда о томе морати да се изјашњавају на референдуму, изборна кампања би могла да буде истински тест за даљу политику проширења.

У говору у Бледу Шарл Мишел је признао да је подршка грађана потенцијално највећи изазов.

Председник Европског савета је поручио да ће за придобијање јавности унутар ЕУ за ново проширење бити бити неопходно боље објашњавање ЕУ и истицање њених предности – посао у којем многи европски политичари не могу да се похвале великим резултатима.