Црна слова у историји српског народа – сећање на жртве од Пребиловаца до "Олује“

Само у Пребиловцима злочин над више од 850 Срба, углавном жена, деце и стараца. Плански и сурово су их убијали, неке су и живе бацали у дубоке јаме – из којих није било излаза.

"И не би било нас овде, не би било ове лепоте, да нам они са небеса не поручују: браћо и сестре, не бојте се, све је имало смисла“, каже владика новобрдски Иларион Лупуловић.

А уз саобраћајницу према "Мосту спаса" грађани су се сећали годишњице "Олује“ и страдања прогнаних Срба. Августа 1995. преко моста прешло је више од 100.000 људи са Кордуна, Баније из Лике. Постоји још један мост, узводно, и преко њега је избегло више од 100.000 Личана и Далматинаца.

"Да није било тих мостова, да их је неко порушио, ко зна колико би било жртава у оном великом егзодусу крајишком или како га Хрвати зову операција Олуја. Ми у Веритасу смо до сада забележили 1.893 жртвре из те акције Олуја, међу њима је 65 процената цивила и 29 процената жена 557 жена“, рекао је Саво Штрбац, председник Документационо информационог центра "Веритас".

Јанко Веселиновић није имао, каже, срећу да пређе преко "Моста спаса", ауто-путем је стигао до Србије. Јесте његова мајка, која је 15 дана мислила да су он и његов отац погинули.

"Ти шокови који су били у почетку су били страшни, једноставно дођете у позицију да останете без игде ичега. Ја сам изашао у мајици и хлачама, ништа више и када изађете и погледате око себе шта се догодило, где се налазимо и зашто се догодило. Нама ни данас није јасно зашто се све догодило, да ли је тако морало бити али неко је одлучио да тако прођемо. И ми трпимо цели живот, фактички смо хендикепирани јер смо у једном животном периоду остали на нули“, каже Јанко Веселиновић, координатор "Веритаса" за РС.

Цвеће и код спомен-крста у Сводни код Новог Града за шест страдалих цивила у августу 95. када је хрватска авијација гађала избегличку колону.