Албанија, 35 повређених после упада специјалаца у базу иранских изгнаника

Сузавац и кошкање на улазу у комплекс "Ашраф 3" недалеко од Драча, обележили су упад албанских полицајаца у седиште организације Муџахедин е-Калк (МЕК) у којем се налази око три хиљаде Иранаца који су, после силног сељакања и сукоба са властима у Ирану, пре десетак година завршили на обали Јадранског мора.

Полиција је упала у камп иранских прогнаника после одлуке тужилаштва, које је навело да се њихове активности косе са одредбама споразума из 2014. године, према којем су у Драч смештени из хуманитарних разлога.

Проблеми су, током рације, настали када је од припадника ове организације затражено да предају рачунаре, што су ирански дисиденти  одбили и физички се супротставили специјалцима.

Најмање 35 особа је повређено током сукоба, а представници МЕК-а тврде да је један од њихових чланова убијен током полицијске акције.

Албанска полиција, пак, тврди да је ова особа преминула од последица срчаног удара, те да је његово тело одмах пребачено у мртвачницу у Драчу, где ће узрок смрти утврдити посебни тим који је, у међувремену, стигао из Тиране.

"Нажалост, ова група се није владала сходно одредбама споразума из 2014. године", саопштило је албанско Министарство правде.

Припадници иранске организације стигли су у Албанију 2013. године на интервенцију администрације председника САД Барака Обаме који им је тражио уточиште после серије сукоба са припадницима Револуционарне гарде у Ираку.

Циљ МЕК-а је обарање владе у Техерану.

Бивши албански премијер Саљи Бериша, за чијег су мандата ирански изгнаници и стигли у Албанији, оштро је осудио упад полиције у камп у Драчу, тврдећи да је акција изведена по директном налогу премијера Едија Раме.

"Ово је обичан бандитизам", рекао је Бериша, тврдећи да је овом акцијом Албанија прекршила кључне тачке споразума, према којем је Иранцима дозвољено да се склоне у Драч.

Није сасвим јасно због чега је тачно албанска полиција упала у овај комплекс, који власти у Техерану описују као кључну тачку електронског рата које МЕК води против Техерана.

Утицај Ирана на одлуку владе у Албанији је искључен, пошто је Тирана, после серије сајбер напада на институције и неколико сумњивих акција и протеривања иранских дипломата, у септембру прошле године прекинула дипломатске односе са Техераном.

Муџахедин е-Калк, од револуционара до изгнаника

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто је претходна албанска влада сматрала да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Организација Муџахедин е-Калк, или МеК како је на Западу зову, претходно је морала бити избрисана са листе терористичких организација, на којој се нашла у праскозорје исламске револуције у Ирану, због умешаности у убиство шесторице Американаца, од којих су тројица били официри Војске САД.

Седам година касније, албанска полиција објавила је да је предупредила терористички напад иранских обавештајаца на комплекс код Драча, који припада дисидентима из МЕК-а, као и да су у целу операцију умешани и турски криминалци.

Полиција у Тирани је објавила и да је пре неколико месеци, накратко, испитивала главног иранског оперативца, али да је пуштен због недостатка доказа. 

После таласа информација, које су албанске власти поделиле са остатком света протеклих дана, ипак остаје нејасно да ли је ико ухапшен у полицијским акцијама, као и то колико су заиста далеко одмакле припреме за тај напад.

Долазак у Албанију

Неколико ствари је, међутим, прилично јасно. Око три хиљаде Иранаца, који су на врховима бајонета изнели терет Исламске револуције, у Драч је стигло када је постало извесно да ирански дисиденти неће преживети растући ирански утицај у Ираку.

Најмање 140 припадника те организације убијено је у бази Ашраф у Ираку и околини, где су се сместили пошто су, после протеривања из Ирана, склопили савез са Садамом Хусеином и покренули серију напада на иранске снаге. У тим нападима је, током безмало две деценије, убијено око 12.000 Иранаца, а припадници МЕК-а број жртава процењују на чак 50.000.

Осим за тероризам, Техеран их терети и за отворену издају. Државна агенција Фарс, позивајући се на извештаје Федералног истражног бироа, објавила је да је огранак те организације у Сан Дијегу поздравио посаду америчке крстарице "Винсенс", која је 1988. године оборила ирански "ербас" у којем се налазило 290 особа, укључујући и 65 деце. Американци су тврдили да је посада крстарице идентификовала путнички авион као надолазећи Ф-14 иранског ратног ваздухопловства.

Подружница МЕК-а у Сан Дијегу је, будући да су службеници ФБИ-ја помно пратили све иранске емигранте, прилично одушевљено поздравила овај догађај, сматрајући да ће новонастала криза додатно разорити односе двеју држава, што ће им, у сваком случају, бити од користи.

Од терориста до савезника САД

Доласком Американаца у Ирак 2003. године, МЕК се нашао у прилично лошој ситуацији, јер је та организација већ годинама била на листи терористичких организација, а током америчке инвазије била је означена и као "непријатељска".

У закулисним преговорима, Американци и челници МЕК-а постигли су договор о прекиду ватре, а цела организација је разоружана и суштински остављена забораву у бази коју им је раније доделио Садам Хусеин.

Растући ирански утицај у том делу Ирака резултирао је бројним нападима и егзекуцијама припадника МЕК-а, па су, суочени са вероватним истребљењем, помоћ затражили од Американаца, пре свега од неоконзервативаца, који су у својој визији будућности Ирана, управо ову организацију видели као основ нових власти.

Упркос противљењу тадашње државне секретарке Кондолизе Рајс, која је била против сарадње са организацијом коју САД сматра терористичком, Доналд Рамсфелд и Дик Чејни су их видели као сјајно оружје за борбу против Ирана, па је Рамсфелд, како наводе извештаји из тог времена, изговорио чувену реченицу: "Момци прво иду у Багдад па онда у Техеран".

Да би ствар била још конфузнија, млађи Џорџ Буш је, представљајући разлоге за инвазију Ирака 2003. године, у неколико наврата помињао МЕК као један од кључних доказа сарадње режима Садама Хусеина са терористима.

Истовремено, у многим закулисним радњама, Бушова администрација је одбијала понуде Техерана да размени неколико припадника Ал Каиде, укључујући и рођаке Осаме бин Ладена, за исто толико припадника Муџахедин е-Калка.

Како би уклонили резерве скептика, администрација Барака Обаме је на готово волшебан начин уклонила МЕК са листе терористичких организација 2012. године. Ова операција је смишљена како би се пронашао нови домаћин за потенцијалне савезнике, јер је после серије убистава у Ираку постало кристално јасно да припадници МЕК-а у Ираку једноставно не могу да преживе.

Данијел Бенџамин, који је у време када је МЕК брисан са листе терористичких организација био високи званичник Стејт департмента, рекао је да је такав потез подржао из чисто хуманитарних разлога, јер је постајала реална опасност да сви припадници те организације буду побијени у Ираку.

Бивши амерички обавештајци, суштински, ову групу сматрају бизарном и бруталном, а МЕК је наводно био и један од кључних фактора у раздору између државног секретара Мајка Помпеа и сада већ бившег саветника за националну безбедност Џона Болтона. Наиме, Помпео ни по коју цену није желео да администрацију везује са организацијом тек избрисаном са листе терористичких организација.

"Да будемо јасни око овог питања. Амбасадор Болтон је говорио на њиховим скуповима, председник Трамп и ја нисмо", објаснио је Помпео.

Међу лобистима који су били плаћени да подржавају МЕК били су Џон Макејн, Руди Ђулијани и Њут Гингрич. Рачуна се да је за своје наступе у корист ове организације само Џон Болтон наплатио око 180.000 долара, од тога 40.000 за појављивање на годишњем скупу Муџахедин е-Калка у Паризу пре две године.

Стицајем чудних околности, неких 3.000 иранских дисидената марксистичко-исламистичке идеологије нашло се надомак Драча у Албанији.

После епизоде у Ираку, Американци су им потражили ново уточиште, што су власти у Тирани, на чијем се челу налазио Саљи Бериша, виделе као озбиљну шансу да се додатно приближе Вашингтону, па су пристали да 300 припадника МЕК-а населе у својој држави. Опозиција је подржала овакав потез, а неколико година касније њихов број је, у сагласности са владом Едија Раме, достигао три хиљаде.

Недалеко од Драча, уз здушну финансијску помоћ иранске емиграције, изградили су прави комплекс, који власти у Техерану виде као један од главних центара антииранске пропаганде у свету.

Албанске власти тврде да је надзирање премашило границе толеранције, па су изненада објавили да је неколико припадника иранских паравојних формација планирало нападе на МЕК. Ирански обавештајци су се, наводно, повезали са турском мафијом и уз помоћ неколицине бивших припадника МЕК-а прикупљали информације о активностима дисидената у Албанији.

Полиција је навела да је покушај напада спречен у марту, али је остало нејасно да ли је током полицијске акције било ухапшених. Годину дана раније, Рамина влада протерала је иранског амбасадора и још једну особу, објашњавајући тај потез намером да угрозе стабилност Албаније.

Од рецолуционара до издајника

Прича о овој организацији је готово невероватна. Раме уз раме са остатком револуционарног покрета, као исламистичко-марксистичка милиција збацили су власти у Ирану шаха Резу Пахлавија, али су се касније докачили са челницима исламске револуције и постали смртни непријатељи.

Током рушења шаховог режима, важили су за непоколебљиве борце који улазили у готово самоубилачке акције против снага безбедности и редовно нападали представништва западних компанија. Наводно, МЕК сноси одговорност за смрт најмање шест Американаца у Ирану. Позната је и по песми у којој се непрестано понављају "смрт и уништење" Америке.

Хомеини их је, одмах по повратку из егзила, означио као опасне, јер су окупљали регруте из средњег сталежа и били прилично популарни међу локалним интелектуалцима и студентима исламистике.

Муџахедин е-Калк је до тачке са које нема повратка доспео после серије експлозија аутомобила бомби у којима је 1981. године страдало више од 70 иранских званичника, укључујући тек изабраног председника Ирана Мухамеда али Раџала и премијера Мухамеда Џавада Бахонара.

Хомеинијева тајна полиције је починиоца убиства иденификовала као припадника МЕК-а. Контранапад присталица власти у Техерану био је страшан, па су преживели једва успели да се домогну Ирака, где им је уточиште пружио Садам Хусеин.

У наредних двадесет година организовали су серију напада на иранске власти, а Садаму Хусеину су помагали приликом обрачуна са локалним ривалима.

У ирачко-иранском рату учествовали су на страни Ирачана, због чега су остали без озбиљне подршке у Ирану и били осуђени на живот у егзилу.

Наводно су били одговорни за нападе на кључне особе у иранском нуклеарном програму. Од 2007. до 2012. изведено је седам таквих напада, а амерички медији тврдили су да су их организовали израелски обавештајци, док су их обављали припадници МЕК-а. Организација је одбијала сваку везу са тим акцијама.

Аналитичари наводе да се ова организација, како су године у егзилу пролазиле под притиском и претњама из Техерана, полако претварала у култ.

Лидер организације Масуд Раџави није виђен још од 2013. године, па западне обавештајне службе закључују да је мртав. У међувремену, кључна личност покрета постала је његова супруга Мерјам Раџави, која је успела да у западној Европи и Америци добије подршку десничара, решених да кад-тад нападну Иран.

Некадашњи амерички саветник за националну безбедност Џон Болтон је, док је још био у милости Доналда Трампа, навео да  Муџахедин ел Калк види на челу Ирана пре истека 2019. године.

Мерјам Раџави је до статуса звезде у неоконзервативним круговима у САД дошла пошто је стихове из раније наведене песме о Америци заменила одлучношћу да у Ирану одбрани људска права и одрекла се насиља.