Парламентарни избори у Црној Гори – чистилиште или La casa de papel

Стеван Костић је гостујући у Јутарњем програму рекао да 15 листа на изборима говори да је пораз Мила Ђукановића на изборима изазвао неки осећај слободе. Сви мисле да ће да заузму неке позиције, то би се могло поредити с неким периодом после 5. октобра код нас, кад су сви мислили да долази нека нова политичка будућност, где ће баш они играти неку главну улогу, па покушавају да заузму места.

Сматра да ће парламентарни избори за многе у Црној Гори да буду чистилиште и да неће успети да прескоче цензус, јер, додаје, није ни тако лако добацити до тих 3 посто, имајући у виду ситуацију где долази и до неке врсте можда и укрупњавања црногорске политичке сцене, нарочито са победом Јакова Милатовића.

Било је најављено 17 листа, па је проглашено 15.

"Једна од листа која није проглашена носила је назив једне серије, La casa de Papel [Кућа од папира]. Oни нису прошли, али занимљиво је да се ових дана у Црној Гори дешава оно што стварно личи на серију. Пре неколико дана је било све досадно, говорили су да ће саградити станове од 800 квадрата, неке економске плате, просто нешто нетипично за Црну Гору", додаје Костић.

Затим се појавила, подсећа, као тема, До Квон. И то је, сматра битка за наратив која се највише води између Дритана Абазовића и Милојка Спајића, односно Покрета "Европа сад".

Костић подсећа да пошто Дритан Абазовић држи и даље Министарство полиције, тачније тамо је његов кадар, они кажу да постоји лаптоп у коме се налазе подаци о евентуалним везама До Квона и Спајића, те да се налазе и подаци о донацијама у кампањи и о њиховом наводном виђању, а да је Спајић знао да је До Квон био на Интерполовој потерници.

"‘Европа сад’ све то апсолутно негира и каже да на тај начин покушава да се сроза кредибилитет човека који има највише шансе да буде будући премијер Црне Горе. Прошли пут је требало да буде кандидат за председника Црне Горе, па су му нашли оно да је лагао за пребивалиште, да има српски пасош, па је он рекао нисам лагао, него адвокат није одјавио. И онда му је Државна изборна комисија забранила да учествује. И онда је улетео Јаков Милатовић као резервни кандидат и са невиђеном лакоћом победио на изборима за председника Црне Горе", навео је Костић.

"Европа сад" је у политичком налету и страх од Јакова Милатовића је променио много тога на политичкој сцени.

"На пример, Дритан Абазовић и Алекса Бечић су били љути политички противници. Ја сам био у Црној Гори, извештавао сам кад су људи из Демократа оптуживали Дритана Абазовића да је од Мила Ђукановића узео 21 милион евра да састави мањинску владу. Након тога, због страха од Јакова Милатовића, они постају најближи могући партнери и сарадници и говоре све најбоље једни о другима, говоре да треба ружно оставити за себе, гледати у будућност", каже Костић.

Према његовим речима, ДПС је пружио најбољи могући одговор на ову кризу у којој су се они нашли.

"Они су избацили у први план човека који није оптерећен било каквим корупционашким аферама, за кога чак и политички противници кажу да није оптерећен. То је Данијел Живковић. То је један млади кадар ДПС-а, међутим, ДПС је у таквом политичком паду и многе присталице напуштају ту странку. Неки прелазе на победничку страну. Прелазе у Покрет ‘Европа сад’. И тај тренд политичког пада ДПС-а је јако тешко задржати", додаје Костић.

Истиче да ће један део такозваног тог суверенистичког бирачког тела остати веран ДПС-у.

"Водиће се битка заправо између тога да ли ће те гласове узети ДПС. Борба је за те црногорске суверенистичке гласове заједно са СДП-ом некадашњег Ранка Кривокапића. И ту је дошло до промена, они иду сами. Питања за многе странке је да ли прелазе цензус и то ће умногоме одредити будући састав Црне Горе и одредиће у неком релативно средњем року политичку ситуацију и како ће изгледати Црна Гора у будућности", истиче Костић.

Демократски фронт је окрњен, јер сад више ту нема Небојше Медојевића, лидера Покрета за промјене, који иде сам на изборе.

"Андрија Мандић и Милан Кнежевић иду заједно. И код Милана Кнежевића је у последње време приметна нека врста инсистирања на косовској тематици. Он је говорио да ће, уколико он постане премијер, да повуче признање косовске независности. Ту се игра мало јаче и на те српске гласове из једноставног разлога што је та српска политичка сцена прилично расцепкана", каже Костић.

С друге стране, ту је и Владимир Лепосавић, бивши министар правде, који има своју групу грађана. Први пут излази на изборе и питање је за њега да ли ће ући у парламент, али он пледира, он се бори и за те српске гласове.

"Имамо Марка Милачића, Дајковића и некадашњег сарадника Здравка Кривокапића, који се такође боре за то бирачко тело и занимљиво је да их подржао некадашњи врло истакнути кадар Демократског фронта, Марко Бато Царевић. Е сад, то треба, многи то читају због личних односа који има са сарадником Здравка Кривокапића Вукшићем", наводи Костић.

У Црној Гори су, сматра, од 2020. сви гладни правде. "Сви имају велика очекивања и чак се са различитих страна хвали рад специјалног тужиоца и различите политичке странке дају врло позитивно мишљење његовом раду", каже Костић.