Избори у Црној Гори – разлази, трзавице и смена генерација

Оставке политичких лидера, министара, разлази у коалицијама са деценијом трајања, несугласице у младим покретима – све то, мање од месеца дана пред гласање за нови парламент, потреса политичко поље Црне Горе.

"Након одласка Мила Ђукановића одједном је великом броју политичара, како оних који су били под његовим кишобраном, тако и оних који су се противили, изгубило неку врсту своје егзистенцијалне потребе, начина зашто и како функционишу, јер су се понашали у односу према тој вишедеценијској доминантној личности", каже Стефан Ђукић, аналитичар.

До потребе за превременим изборима довела је институционална криза и Влада која у техничком мандату ради готово 10 месеци. За то време и обрт у покрету Европа сад. Сцену су заузели као партија са вртоглавим растом подршке бирача. А након што је Јаков Милатовић победио на председничким изборима, пред парламентарне наговештено је ривалство на линији председник–потпредседник покрета.

"Делује на основу онога што су њихове јавне изјаве да они имају два различита идеолошка и стратешка правца како треба развијати Европу сад. Мислим да је то разрешено у оном тренутку када је главни одбор партије донео одлуку да Спајић буде носилац изборне листе на парламентарним изборима", наводи Ана Ненезић из Центра за мониторинг и истраживање.

Трзавице Спајића и Милатовића

Прави се и историјска аналогија. Трзавице Спајића и Милатовића многе су подсетиле на оне из 1997. и раскол у ДПС-у.

"Постоји много разлика. Мени су те разлике веће, пре свега се ради о младим политичарима какви су Спајић и Милатовић, који су се тек појавили на политичкој сцени и добили шири простор, за разлику од те 1997, када су Булатовић и Ђукановић већ били формирани политичари с једном дужом политичком каријером и на најважнијим позицијама. Они су се суштински сукобили унутар политичке партије ДПС-а, а после тога и на председничким изборима", истиче Деспот Ковачевић, доцент на Факултету политичких наука.

Да су могле да се наслуте промене у ДФ, наговестила је реторика у председничкој кампањи Андрије Мандића. Тумачила се као заокрет ка демократизацији радикалног блока. Уместо консолидације – разлаз, пријатељски.

"ДФ је суштински имао две опције – или да се врати на оно што је крајња десница и покуша на тај начин више кроз емоционалну реакцију да мотивише бираче кроз ту политику на коју су навикли. Ту за ПЗП није било простора, јер се они декларишу као програђанска партија", сматра Ненезићева.

Не недостају идеје Абазовићу и Бечићу

Вест је и да ће Мило Ђукановић учествовати у кампањи. Посматрачи избора је тумаче као потребну подршку да се заустави пад рејтинга. Примећују – изостала је страначка реформа, недостаје свеж лидерски капацитет. Не недостају идеје, кажу, Дритану Абазовићу и Алекси Бечићу. Листом "Антимафија" за подршку нуде резултате у борби против корупције и криминала.

"Они су имали одређене сукобе у ранијим саставима владе и по паду те владе, али оно што су се заједно договорили за председничке изборе чини ми се да се то суштински једино сачувало за парламентарне изборе. УРА и Демократе су остали заједно и чини ми се да они могу рачунати на резултат сличан или нешто можда већи него што је Алекса Бечић имао на председничким изборима", објашњава Ковачевић.

"Након 11. јуна ми ћемо имати снажну у смислу да то неће бити влада као сада 41 наспрам 40 посланика, која може да падне, али нестабилну владу у смислу да долазе разноразни изазови пред нама који ће учинити да ми надокнадимо ових тридесет и нешто година немењања власти и да ћемо имати, то је моја претпоставка, у наредним годинама италијански сценарио влада које трају по годину-две, које су смењиве", додаје Ђукић.

После смене у вили "Горици", 2023. извесно је година када долази до крупне смене генерација на политичкој сцени Црне Горе. Да ли је она у политици важна, недвосмислено упућени тврде да јесте. Да ли доноси нестабилност – кажу често, али и да је то пут ка политичкој стабилности.