Читај ми!

Три деценије од страдања сарајевских Ромеа и Јулије

На данашњи дан пре 30 година убијени су Србин Бошко Бркић и муслиманка Адмира Исмић, док су покушавали да изађу из Сарајева и пређу у српски део тог града, Грбавицу. Безусловна љубав младог пара и њихова нада да ће се докопати новог живота на месту где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена до данас је остала једна од најпрепознатљивих прича из ратног Сарајева.

Србин Бошко и муслиманка Адмира убијени су 18. маја 1993, на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније. Слика те трагедије обишла је свет, а њихове убице до данас нису идентификоване.

Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен-обележје.

Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и када су главни град БиХ засуле гранате.

Њихови родитељи су подржавали ту љубав. Заједно су ишли на летовања, зимовања и забаве – били су нераздвојни. Планирали су будућност, заједнички живот, венчање, децу, старост, а онда им је судбина на мосту, који је Сарајево делио на два дела, заувек прекинула снове.

Мислећи да иду у слободу отишли су у смрт

Бошко због Адмире није отишао из Сарајева, а иако су живели километрима далеко, виђали су се сваког дана. Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град и потраже бољи живот негде где њихова љубав неће бити осуђивана и где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена.

Преко заједничког пријатеља су се договорили о изласку из опкољеног Сарајева па су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста, где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.

Тела сарајевских Ромеа и Јулије седам дана лежала на "ничијој земљи"

Смртно рањена, она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула.

Њихова тела су седам дана лежала на истом месту јер су се налазила на "ничијој земљи", а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.

По завршетку рата, Адмирини родитељи су тела пребацили у Сарајево, где су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.

петак, 15. новембар 2024.
2° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње