четвртак, 18.05.2023, 05:55 -> 07:05
Извор: РТС
Три деценије од страдања сарајевских Ромеа и Јулије
На данашњи дан пре 30 година убијени су Србин Бошко Бркић и муслиманка Адмира Исмић, док су покушавали да изађу из Сарајева и пређу у српски део тог града, Грбавицу. Безусловна љубав младог пара и њихова нада да ће се докопати новог живота на месту где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена до данас је остала једна од најпрепознатљивих прича из ратног Сарајева.
Србин Бошко и муслиманка Адмира убијени су 18. маја 1993, на сарајевском Врбања мосту, а њихова загрљена тела су на том месту остала и неколико дана касније. Слика те трагедије обишла је свет, а њихове убице до данас нису идентификоване.
Сарајевски Ромео и Јулија, како их медији у региону најчешће називају, симбол су заједништва и суживота у главном граду БиХ, иако они немају спомен-обележје.
Упознали су се на сарајевској Олимпијади, а пријатељство је убрзо прерасло у средњошколску љубав, која се наставила и када су главни град БиХ засуле гранате.
Њихови родитељи су подржавали ту љубав. Заједно су ишли на летовања, зимовања и забаве – били су нераздвојни. Планирали су будућност, заједнички живот, венчање, децу, старост, а онда им је судбина на мосту, који је Сарајево делио на два дела, заувек прекинула снове.
Мислећи да иду у слободу отишли су у смрт
Бошко због Адмире није отишао из Сарајева, а иако су живели километрима далеко, виђали су се сваког дана. Годину дана након почетка рата у БиХ одлучили су да напусте град и потраже бољи живот негде где њихова љубав неће бити осуђивана и где неће морати да ходају погнуте главе због имена и презимена.
Преко заједничког пријатеља су се договорили о изласку из опкољеног Сарајева па су 18. маја 1993. године кренули ка слободи. Верујући да је на снази примирје, нису чекали ноћ него су кренули у 17 сати, али су стигли само до Врбања моста, где је први метак из снајпера погодио Бошка, а потом и Адмиру.
Тела сарајевских Ромеа и Јулије седам дана лежала на "ничијој земљи"
Смртно рањена, она је допузала до мртвог Бошка, загрлила га и издахнула.
Њихова тела су седам дана лежала на истом месту јер су се налазила на "ничијој земљи", а на крају су их извукли припадници Војске Републике Српске и покопали их на гробљу у Лукавици.
По завршетку рата, Адмирини родитељи су тела пребацили у Сарајево, где су сахрањени једно поред другог на гробљу Лав.
Коментари