Маутхаузен, како су биле занемарене страхоте српског народа у том логору

Природне лепоте Аустрије данас фасцинирају многе туристе који не знају да је у таквом окружењу било велико стратиште за време Другог светског рата. Концентрациони логор Маутхаузен, на ширем подручју, имао је чак 48 подлогора у којима су били и крематоријуми.

"Ево у овој просторији осећа се још тај задах спаљених људских тијела", каже Милош Бајић, председник Удружења заточеника Србије концентрационог логора Маутхаузен.

"Ово је индустрија, дакле Немци не уносе никакве много велике емоције у све то", додаје Урош Тутулић из тог Удружења.

Логораши су били бесплатна радна снага и, још горе, заморци за медицинске експерименте. Потомке преживелих зато увек изненади хладнокрвност оних који данас живе на простору некадашњих комплекса губилишта.

"Ево поред овог места које је страдално налази се фудбалски терен, ту се налазе просторије, куће, зграде… У баштама, ту на пет метара, понашају се потпуно опуштено, без икаквог пијетета и поштовања према страхотама које су чинили", истиче Жељко Лекић из Удружење заточеника концентрационог логора Маутхаузен.

Млади недовољно знају тај део историје

Уместо туристичких екскурзија, многе земље, попут Италије, Пољске, Португалије, Чешке, Шпаније, Грчке, управо овде у Маутхаузену имају час историје и сећања против фашизма – идеологије, која је донела велика разарања и однела огромне жртве.

Будући чувари мира и безбедности сматрају да млади недовољно познају тај део историје.

"Дефинитивно треба да се више прича о овоме", поручује Драган Миленковић, студент Криминалистичко-полицијског универзитета.

Његова колегиница Сара Петковић сматра да би тако било мирније и у свету и код нас.

"Сигурно би се побољшао живот и однос и према земљи и према прецима и према нама самима, када бисмо имали већу свест о томе шта се све дешавало“, наглашава Илија Милорадовић, кадет Војне академије.

На гробљу у Рајфендорфу само бројеви српских страдалника

За време нациста у Маутхаузену је умрло 122.767 људи. Дуго су биле занемарене страхоте српског народа у том логору и у време Аустроугарске. На тим темељима зла никло је још веће по човечанство. Гробље у Рајфендорфу вечни је дом за савезничке војнике. На споменику су уписана њихова имена, а на разбацаним стенама без имена, само бројеви српских страдалника.

"Јер је бивша Југославија крила ово место. Овде имате 10.000 српских душа, који су страдали, углавном сељаци са њива", наводи Александар Ченић, почасни конзул Србије у Линцу.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић каже да је на мировној конференцији у Версају 1919. године Краљевина Србија пријавила да је преко 147.000 њених грађана, највише војника, официра и подофицира, завршило у ратном заробљеништву на територији Аустроугарске монархије.

"Отприлике негде око једне трећине је свој живот оставило овде", додаје Селаковић.

Иако су у немачким евиденцијама логораши означавани као Југословени, данас нема заставе те државе. Али се зато у Ебензеу, грешком или намерно, вијори бивша застава Босне и Херцеговине. Потомци логораша сматрају да у Маутхаузену није место ни застави Косова. Али мир и слобода немају цену, о томе треба више да се учи у породицама и школи. Тако ће се поштовањем прошлости у садашњости неговати позитивне вредности за бољу будућност.