Љубљана, шетња "путем жице"

Сваке године Љубљана традиционално шета такозваним "путем жице", којом је била опасана током Другог светског рата, када су италијански фашисти управљали градом. И данас, десетине хиљада људи корачали су или трчали стазом од 32 километра. Амнести Интернешнел, делом пута поставио је табле са Љубљанчанима који су избрисани 1992. године након осамостаљења Словеније. Право на пребивалиште многи који су тада изгубили, никада нису дочекали и акција Амнестија била је подсетник на мрачни део осамостаљења ове земље.

Александра Тодоровић је изјавила да је њен отац био избрисан, борба за повратак држављанства, односно сталног пребивалишта је трајала дуго, тако да је отац на крају, након 20 година, починио самоубиство јер му ништа друго није преостало.

“Ја сам дете избрисаних. Мој отац, који је родом из Србије, био је избрисан 1992. године. Мајка ми је Словенка, она није избрисана и у свој тој бици да би мој отац имао право да да остане овде, ми смо много пара морали у то време да сакупимо како би дали адвокатима да добију ту тужбу коју су избрисани добили на Уставном суду и касније на Суду за људска права. Тако да сам ја у суштини почео негде од своје 13. године да радим и све што смо зарадили дали смо за адвокате“, напомиње Ратко Стојиљковић.

Ирфан Беширевић истиче да када су велики скупови, па се организујеу лакше је народу.

"Чак ако пита шта се десило да му лакше кажемо. Јер друго када човек види на телевизији, а друго кад му гледаш у очи и кажеш шта се дешавало“, додаје Бешировић.