Обележена годишњица страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици

Након парастоса у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву учесници обележавања годишњице од злочина над припадницима ЈНА кренули су аутобусима за Добровољачку улицу, где су мирно прошетали и положили цвеће на месту догађаја.

Председник Народне Скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да у БиХ неће бити разумевања док се не почну уважавати све жртве и да представници Српске неће одустати од борбе за једнакост српских жртава.

"Све док сви у Сарајеву не схвате да је поштовање жртава двосмерна улица, а не једносмерна и да, уколико тражиш да се твоје жртве поштују, мораш да поштујеш и туђе", рекао је Стевандић у Источном Сарајеву.

Жељко Пантелић, бивши поручник ЈНА који је био у колони нападнутој 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, разочаран је јер 31 годину од злочина који су починиле муслиманске паравојне формације нема правде ни сатисфакције.

Богдана Томовић, чији је деветнаестогодишњи син Здравко као војник ЈНА страдао у нападнутој колони, као и Гордана Гвозденовић, сестра поручника ЈНА Обрада Гвозденовића, убијеног 2. маја.

"Дошла сам на овај дан да обележим моју тугу, моју невољу. Чекам правду, једина ми је жеља као мајци да правда изађе на видело", рекла је Томовићева, додајући да је њој пре 31 годину на данашњи дан у Добровољачкој улици "убијено све у животу".

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић истакао је да Српска и њене институције инстистирају на томе да се казне починиоци и наредбодавци злочина над припадницима ЈНА у мају 1992. године у Сарајеву.

Министар спољне трговине и економских односа у Савету министара Сташа Кошарац истакао је да је политички амбијент у БиХ неразуман јер готово 30 година након рата не постоји универзалан приступ ратном злочину и дешавањима од 1992. до 1995. године.

Кошарац сматра да ће историја писати о стању у БиХ, с обзиром на чињеницу да ниједан бошњачки политичар није рекао да је почињен ратни злочин над Србима у БиХ, пренела је РТРС.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Oко 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић, као и јединица којима је командовао Исмет Бајрамовић Ћело 2. маја 1992. године око 11.30 часова, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из целокупног расположивог наоружања.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Председништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Mучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.