Гласање Црне Горе у Стразбуру, на политичкој сцени чују се осуде и траже објашњења

Након што се Црна Гора почетком недеље у Савету Европе изјаснила за чланство тзв. Косова у тој међународној организацији, скупштински Одбор за међународне односе јуче је у Подгорици усвојио иницијативу. Заказано је, како се наводи, контролно саслушање премијера у техничком мандату, а поводом одлуке из Стразбура.

"Ово питање је из два дела, један је начин одлучивања, овакав ствара утисак неке тајанствености и појавило се да једна компонента владе, СНП каже да ништа о томе не зна“, каже Миодраг Лекић, председник Одбора за међународне односе.

Пре деценију и по одлуку о признању Косова тадашња влада донела је једногласно. Осврт на њу 2018. године, уочи посете Приштини, имао је тадашњи премијер, Душко Марковић.

"Црногорска влада је имала визију када је признала независност Косова, упркос томе што је више од 85 одсто грађана било против тога“, наводи Душко Марковић.

Од власти коју је предводио Мило Ђукановић промена става се није ни очекивала. Јесте, додуше кратко, када је дошло до смене ДПС-а 2020. Да сада повучемо признавање независности Косова, Влада Црне Горе би пала, проценио је Здравко Кривокапић свега шест месеци пошто је дошао на премијерско место.

Црна Гора ће у јуну опет на биралишта. Отуда упућене и не чуди одлука од пре пет дана Дритана Абазовића.

"И где ће као што смо и видели у прошлости, западни фактор имати велику утицај. Мени се чини да је Абазовић на неки начин оваквом врстом гласања хтео да се у исто време препоручи западном фактору“, истиче историчар Богдан Живковић.

У време Абазовићеве владе засигурно промена реторике ка Београду. У то се најпре убраја позитиван став према „Отвореном Балкану“. Такође, црногорска јавност најмање је очекивала његов потпис на Темељном уговору са СПЦ.

"Јесте у Црној Гори дошло до промене власти, али више пута су различити актери причали како се ништа неће мењати на спољнополитичком плану, а Црна Гора је и раније гласала за чланство Косова у УНЕСКО које није прошло, у спортским организацијама“, напомиње Стефан Ђукић, аналитичар.

"Да узмемо пример Мађарске – земља је чланица НАТО-а која је признала самопроглашену независност Косова, дакле, то је иста ситуација као са Црном Гором. Али због битних, добрих односа са Србијом, Мађарска је гласала уздржано, што је могла да уради и Црна Гора из два разлога – велики значај Србије за Црну Гору у економском смислу, а други разлог је чињеница да ако говоримо о аутохтоном расположењу становништва у Црној Гори несумњиво је ово антидемократска одлука“, указује Живковић.

А последња одлука, чини се, дели Црну Гору по истим линијама, као на оне из времена Мила Ђукановића.

"Оно што сам ја рекао да би добро било да ми имамо неку врсту нормалног разговора у оквиру црногорског друштва, где бисмо се коначно договорили око тога како ће да нам буде – ОК, неће ту да буде никаквих промена због специфичности ситуације, али макар да разговоримо тај разговор“, рекао је Стефан Ђукић.

Прва прилика је већ 3. маја за када је заказан скупштински одбор. У међувремену стиже и предлог из Демократског фронта да се распише референдум о свим за њих спорним питањима на спољнополитичком плану Црне Горе.