Словенија, "избрисани" добијају споменик

Готово 26.000 Југословена је пре 31 годину, у једној ноћи, остало без идентификације. Већ самостална Република Словенија избрисала их је из регистра становника, чиме су изгубили економска и социјална права и право на здравствену негу. Ове године, близу центра Љубљане, биће откривен споменик као сећање на најгрубље кршење људских права у модерној Словенији.

Уз Љубљаницу, на простору некадашње фабрике бицикала "Рог", ниче велики јавни парк и креативни центар. На самом улазу планирано је да стоји споменик "избрисанима" – горњи део слова Ћ.

Вук Ћосић, који је са Александром Вујовићем и Иреном Веле победио на конкурсу за идејно решење, каже да је то слово својевремено било знак да онај ко га има у презимену припада другоразреднима у Словенији.

"Врло је озбиљна и позитивна ствар што се Љубљана бави тиме, што се ипак суочава са сопственим демонима, што напада сопствени национализам. Национализам никоме не доноси победу. Само смрт", истиче Ћосић.

Љубљана се сећа свих оних који су преко ноћи изгубили право на посао, школовање и становање.

Словеначки Амнести интернешенел организовао је отворену изложбу у центру града. Од државе захтевају нови закон који би исправио недостатке постојећег.

"Прошла је 31 година од брисања, а статус је средила тек половина избрисаних. Са друге стране, имамо људе у Словенији који су после 31 године без сталног и привременог пребивалишта, нису имали приступ лекару, немају примања, неће имати ни право на кућну негу, а ако не уреде статус ни на пензију", каже Наташа Посел из Амнести интернешенела.

Шок, траума...

Како је данас избрисанима? Једно од лица са плаката је Славица Ђуричић. Добила је бебу 1992. године и изгубила статус у Словенији.

"Добила сам отказ у фирми. Шок, траума. Нисам никад веровала да ћу остати без посла. Нисмо живели на државни рачун, већ смо радили", каже Славица Ђуричић.

Наредних 19 година провела је у Босни и Херцеговини. Ни тамо нема никаква права јер је избеглица из Словеније.

"Неколико пута су ми рекли кад сам нешто тражила да идем у своју Словенију", наводи Славица, која је 2011. успела да добије стални боравак, али не и држављанство.

У знак сећања на многе који су прошли кроз ту борбу, воде је тренутно или су се предали, у Љубљани ће од 4. до 6. маја, уз трасу најпосећенијег марша, становници престонице још једном подсетити на оне који су некада били Љубљанчани, а остатак живота то морају да доказују.