Како је Хрватска заслужила улазак у зону Шенгена и која је цена тога

Готово деценију од пријема у европски клуб, Хрватска ће приступити и зони Шенгена. Када 1. јануара буду уклоњене 73 рампе на копненим прелазима ка Словенији и Мађарској, највећу корист имаће хрватски грађани и привреда јер готово 80 одсто трговинске размене остваре са земљама Шенгена.

"Хрватска је високотуристичка земља, поготово за европске госте је доступна аутомобилом и ако се мање чека, мање се стварају гужве, јасно је да ће више људи долазити", наводи Јасмин Кларић, уредник портала Telegram.hr.

До пријема Бугарске и Румуније у клуб без граница никако да дође. Услове су испунили, али успротивила се Аустрија, а у случају Бугарске и Холандија. Софији и Букурешту се замера, како се наводи, неконтролисани прилив нелегалних миграната. Бугарској и корупција, а у Шенген чекаоници је од 2011.

"После 2013. и 2014. године са мигрантском кризом ситуација је веома сложена у Европи и то утиче на ситуацију Бугарске и Румуније, мада је граница Бугарске и Турске много значајнија за ЕУ", објашњава Николај Крастев, новинар из Бугарске.

Која је цена Шенгена 

Због границе са Турском, пријем Бугарске је велики безбедносни изазов. Мада, Софија је од Брисела добила уверавања да ће до краја следеће године имати више среће. Овога пута награђена је Хрватска. Али, судећи по сведочењима избеглица и извештајима невладиних организација – за незаконито поступање према људима, који беже од рата и неизвесности.

"Када у обзир узмете цену или ствари које је Хрватска у последњих седам година радила, онда видите да је цена Шенгена крвава. Мислим да је најилустративнији случај погибија Mадине Hосеини – девојчице која је у једном од таквих инцидената изгубила живот", наводи правник Никола Ковачевић.

Јасмин Кларић каже да то што је Хрватска радила на границама сигурно није било без знања ЕУ и њене скривене подршке.

"Њима је било главно да што мање илегалних миграната долази до њихових земаља па су окретали главу на оно што се догађало на нашој граници, а што се заправо догађа и на већини спољних граница ЕУ", рекао је Кларић.

Хоће ли се ишта променити да Србију 

Из Румуније је ка нашим границама, према извештајима из цивилног сектора, само прошле године било око 50.000 тзв. "пушбекова". Али пријем Хрватске у Шенген зону, додатно повећава изазове за Србију, уверени су у Управи граничне полиције. Они који им већ седам година сведоче, кажу да се ситуација на терену неће знатно променити.

"Сада када одете било где у Војводину, Сомбор, Шид можемо да причамо са људима који су доживели непријатно искуство са граничном полицијом Хрватске, да га тако најблаже назовемо и, нажалост, од марта 2016. на европским границама је дошло до суспензије владавине права и људских права", каже правник Никола Ковачевић.

Шенгенски кодекс забрањује "пушбекове" – забрањује насиље и кршење људских права. Шенгенска зона тренутно обухвата 22 државе чланице ЕУ. Простору без граничних рампи припадају још и Швајцарска, Норвешка, Лихтенштајн и Исланд.