Венецијанска комисија против усвајања измена црногорског закона о председнику

Венецијанска комисија је у закључцима навела да о питањима уставности одлучују уставни судови и да та институција не жели, нити има мандат да се меша у улогу ових судова.

"Међутим, Уставни суд Црне Горе тренутно не може да функционише због недостатка кворума, а предстоји поновна скупштинска расправа о Закону о председнику. У том контексту, Венецијанска комисија је прихватила да дâ своје мишљење о уставности Закона", наводи се у мишљењу.

Венецијанска комисија наводи да је анализирала уставне одредбе о формирању владе и истиче да их је врло мало. Утврдили су да измене и допуне Закона о председнику не да само разјашњавају ове одредбе, већ их допуњавају и чак им и противрече.

ВK подсећа да је за измену Устава Црне Горе потребна квалификована већина, а да су измене одредби о фомирању владе кроз измене Закона о председнику, који је обичан закон, у суштини промене Устава мањом већином од оне прописане највишим правним актом, пренеле су подгоричке Вијести.

Венецијанска комисија напомиње да би било корисно да Устав има додатне прописе о формирању владе, како би се спречавали застоји и разуме да Закон о председнику представља прагматичан покушај да се реши институтиционални ћорсокак, али понавља да комплементарне одредбе из тог закона утичу на систем поделе власти предвиђен Уставом треба додати путем измене устава за који је потребна квалификована већина.

ВK истиче и да жали због блокаде Уставног суда и оцењује да је то резултат неспремности политичких партија да пронађу конструктивне компромисе.

Сматрају да је Уставни суд могао дати битне смернице о тумачењу уставних дужности председника и парламента и да је тренутна политичка криза могла бити избегнута и решена да су се власти Црне Горе руководиле принципом лојалне сарадње између државних органа.

"Одбијање председника да предложи кандидата за премијера за формирање владе, или да именује оног кога је предложила скупштинска већина, изостанак политичких консултација или одбијање да у њима учествује, међусобне оптужбе за неуставно понашање, претње бојкотом парламента или импичмент, одбијање избора судија Уставног суда, све до исхитрене законодавне иницијативе која се материјализовала у Изменама и допунама Закона о председнику, свеукупно су симптоми непоштовања институција и грађана, као и лоших политичких и уставних култура", оцењује Венецијанска комисија.

"Стара" парламентарна већина је овај закон усвојила 2. новембра, али га је председник Мило Ђукановић вратио 7. новембра парламенту на поновно одлучивање и затражио мишљење Венецијанске комисије.