Предлог фазне интеграције Западног Балкана у ЕУ – вест коју је регион дуго чекао

Идеје о постепеној интеграцији у ЕУ су већ дуго у оптицају, а на Самиту у Тирани су добиле и политички благослов на највишем нивоу.

Дипломатски извори у Бриселу очекују да ће у наредним месецима земље чланице и Европска комисија формулисати конкретне предлоге.

На првом самиту одржаном у једној земљи региона послата је порука о "убрзању пута ка пуноправном чланству".

Таква формулација била је спорна за неке земље чланице до пре само годину дана. Ипак, аналитичари упозоравају да тек треба видети хоће ли нови речник пратити и нова политика интеграције региона.

Пол Тејлор из бриселског института "Пријатељи Европе" сматра да ЕУ мора да искористи садашњи геополитички тренутак и интегрише Западни Балкан. Тејлор каже да је већ дошло до промене у политици, јер је ЕУ поново разумела стратешку важност региона.

"Западни Балкан је простор на којем постоји конкуренција са другим силама, пре свега са Русијом, донекле са Kином и другима. Ако ЕУ деценију и више запоставља регион и тако направи вакуум, други ће попунити тај простор. Друго питање је колико далекосежно приступни процес може бити промењен да би перспектива чланства донела више користи грађанима Балкана. То питање је тек пред нама", каже Тејлор.

Многи аналитичари и дипломате верују да је фазна, постепена интеграција једини реалистични пут.

Заједничко различитим предлозима на ову тему је намера да се "премости" дуг период до пуноправног чланства, а државама и грађанима омогући да неке предности чланства добију већ сада, у зависности од напретка.

Шта подразумева фазна интеграција 

Напредак у једној области значи да држава кандидат учествује у европским политикама и програмима у тој области, уз већи приступ европским фондовима који су сада резевисани само за земље чланице. То би требало да поврати веру да је напредак ка чланству могућ.

С друге стране, стране скептичне земље чланице би добиле уверење да улазак више земаља Балкана неће довести до отежаног одлучивања и институционалне парализе унутар саме ЕУ.

Центар за европску политику из Београда и бриселски ЦЕПС предложили су фазно приступање у четири главна корака. У четвртој фази земље постају пуноправне чланице, али у прво време би имале право вета и гарантовано место за свог комесара, што би помогло да земље које страхују од парализе институција прихвате нове чланице.

Милена Лазаревић из Центра за европску политику каже да је добро што лидери ЕУ увиђају да треба и даље радити на иновацији политике проширења.

"До конкретизације концепта фазне интеграције у пуном смислу још није дошло, али према мојим сазнањима, на томе се ради. Државе чланице се још нису усагласиле, неке су скептичне да сама измена процеса може донети промену, али чешко председавање је изашло са својим предлогом, ми из ЦЕП-а са партнерима из Брисела из ЦЕПС-а и даље радимо на предлозима за конкретизацију фазне интеграције", навела је Милена Лазаревић.

И Пол Тејлор из организације "Пријатељи Европе" сматра да је постепена интеграција реалистичнији пут од традицоналног процеса.

"Постепена интеграција такође значи да мора бити више финансијских користи за земље пре самог уласка у ЕУ, до којих би се дошло отварањем кохезионих и структурних фондова ЕУ. Kада достигну одређени ниво напретка у преговорима и хармонизацији са законима и политикама Уније, треба да добију више средстава", сматра Тејлор.

Фазна интеграција значила би и ближе политичко повезивање, учешће на неким седницама Савета министара ЕУ или раду Европског парламента. У документу чешког председавања говори се и о интеграцији заједничког регионалног тржишта у јединствено европско тржиште.

"Рат у Украјини ствара нови моментум за размишљање где су границе ЕУ"

С друге стране, Александра Томанић из Европског фонда за Балкан сматра да је сама чињеница да се 20 година од обећања чланства, датог на самиту у Солуну, дебата поново враћа на методологију – лоша вест за приступање.

Томанићева каже да је одговор на питање зашто нисмо близу ЕУ добрим делом "на нама самима", јер земље региона нису спремне за чланство.

"Премало је познато шта би постепена интеграција значила. Постоје разни концепти и идеје фазног приступања, али главна питања остају, без обзира на тренутну методологију или неку нову. То је пре свега институционални капацитет саме ЕУ за нове чланице, а на страни нашег региона, то су свакако питања везана за цео сет политичких критеријума, који нису нашли одговор у неким фазним идејама", истакла је Александра Томанић.

Додала је да је рат у Украјини у много чему променио и Европу, али још нема доказа да је створио и нови замах за пријем Западног Балкана.

"Рат у Украјини ствара нови моментум за размишљање где су границе ЕУ, и где су границе утицаја ЕУ. Због тога смо имали први састанак Европске политичке заједнице у Прагу. Али не верујем да ће тај моментум довести до било каквог брзог приступања или било чега сличног, јер сви проблем који су постојали пре рата су и даље ту."

Милена Лазаревић из ЦЕП-а каже да је циљ предлога о фазној интеграцији "откључати" политичку вољу која је "замрзнута више година због погубне претпоставке да до чланства никада неће доћи".

"Наше политичке елите и грађани у великој мери су почели да своје представе о ЕУ и интеграцији заснивају на претпоставци да до чланства никада неће доћи. Ако то променимо и обезбедимо да се овај политички тренутак уграби, мислим да ће сама та промена претпоставке, ако грађани увиде да ће до тог циља доћи, довести до нове динамике", верује Милена Лазаревић

Пол Тејлор каже да унутар Европе постоји свест да би геополитички тренутак требало искористити за нову политику према Балкану, али упозорава: "Постоји и велики ризик да се моментум изгуби, јер су огромни ресурси и енергија усмерени на подршку Украјини, а сутра ће можда бити неки други приоритети."