Ђукановић вратио парламенту Закон о председнику

Измењени Законо о председнику усвојен је на седници парламента 2. новембра гласовима 41 посланика, а на предлог Демократског фронта. 

Саопштење поводом ове одлуке председника државе порталу РТЦГ доставио је Ђукановићев саветник за уставни систем и правна питања Борис Бастијанчић. 

"На трећој сједници другог редовног (јесењег) засједања у 2022. години, 2. новембра 2022. године, донијет је Закон о измјенама и допунама Закона о Предсједнику Црне Горе, гласовима 41 посланика. Предсједнику Црне Горе овај закон достављен је у четвртак, 3. новембра у 13 часова. Нареднога дана, након што се упознао са формом и садржином Закона, подробно анализирајући његова спорна рјешења, предсједник Ђукановић одлучио је, сагласно члану 94 став један Устава Црне Горе, да врати Закон о измјенама и допунама Закона о предсједнику Црне Горе на поновно одлучивање Скупштини Црне Горе", навео је Бастијанчић. 

Допис председника Црне Горе достављен је данас председници Скупштине.

"Којим је указао да би се потенцијалним проглашавањем овог закона, ступањем на снагу истог и поступањем Предсједника Црне Горе сагласно његовом тексту, дејству, смислу и духу неминовно отворило питање очувања уставности и законитости, те правне сигурности у политичком и правном систему Државе, под окриљем међуинституционалне номотехничке контаминације и конфузије уставних надлежности најважнијих државних органа, који заснивају свој легитимитет власти на вољи грађана исказаној кроз одвојене изборне процесе одржане у одређеним временским интервалима по установљеним и поузданим процедурама", навео је Бастијанчић.

Даље наводећи разлоге враћања Закона Скупштини на поновно одлучивање, председник Црне Горе је констатовао да би се створиле очито недемократске претпоставке за уништавање уставног добра какво је принцип поделе власти заснован на равнотежи и међусобној контроли, "а не на узурпацији једног дијела извршне власти чији је носилац предсједник Црне Горе, и то од стране Скупштине Црне Горе као највишег дома државних легислативних активности, чему би се, иначе, у коначном приступило предметним законским инжењерингом".