Има ли решења црногорске политичке заврзламе и да ли је нова Влада на помолу

Трећој срећи – бар када је мандатар у питању, стара-нова црногорска парламентарна већина нада се готово два месеца. На одбијање Мила Ђукановића да формирање 44. Владе повери Миодрагу Лекићу, коалиција окупљена око Декратског фронта, Демократа и УРЕ одговорила је предлагањем и усвајањем Измена закона о преседнику.

Поред осталог, предвиђа да је председник дужан да предложи мандатара у року од 30 дана од изгласавања неповерења Влади.

"Ако председник не изврши дужности поводом поступка утврђивања мандатара у складу са овим законом, мандатаром ће се сматрати кандидат који има јасну подршку већине од укупног броја посланика у Скупштини која се утврђује потписима у форми петиције", наводи се у изменама.

Усвајање измена које отварају пут да Лекић буде именован за мадатара, ДПС је окарактерисала као "уставни пуч" и позвала тужилаштво да реагује.

"Овај нови закон који редефинише улогу председника Црне Горе у политичком систему је само један од низа епизода перманентне политичке кризе која се у Црној Гори одвија и сад ми се чини некако у количини проблема који испливавају свакодневно у црногорском политичком животу се некако заборавља да је извориште свега овога одлука Ђукановића да Лекићу не да мандат", истиче Богдан Живковић, историчар.

"Чини ми се да у овом случају партије ситуацију користе да пролонгирају што више своје функције које су добили и добрим делом то није освета, али рецимо политичка заврзлама коју праве ДПС-у због свега онога што су они годинама они приређивали њима", додаје Ђуро Радосавовић, писац.

Због свега што се дешава од палраментарних избора у августу 2020. године црногорска политичка сцена се углавном описује као компликована, а још чешће – у кризи. Излаз из ње једни виде у превременим изборима, други у новој Влади.

"Сви локални избори нам показују тренд пада ДПС-а и стога ако се не би изабрала Влада са Миодрагом Лекићем на челу, то би ДПС-у дало шансу да оствари један релативно добар изборни резултат, у односу на то шта би могло бити већ следеће године. Са друге стране, ове три коалиције – ДФ, Демократе и Ура, који су против Ђукановића и који се сада залажу за овај закон и избор Владе, они имају поред принципијалних и партикуларне разлоге због којих би хтели да се избори сада избегну", поручује Живковић.

Црногорци ће следеће године свакако на биралишта, јер председнику Ђукановићу на пролеће истиче петогодишњи мандат. Не зна се хоће ли први пут у историји бити спојени са парламентарним.