Необична заједница у Дамбовици – живе у Румунији, изјашњавају се као Срби, пореклом су из Бугарске

Ту су се још пре четири века доселиле породице са подручја данашње Северне Македоније. Себе одређују као Србе, а српским називају и језик који говоре код куће, заправо мешавину неколико балканских говора. Осим порекла којим се поносе, карактерише и то што су општину успели да подигну на ноге, пре свега захваљујући доступности фондова Европске уније.

На попису се изјашњавају као Срби, према неким подацима заправо су бугарског порекла, а кажу да ван Румуније најлакше могу да се споразумевају са Македонцима. Локални званичник Баленија Георг Флора не сумња у своје порекло.

"Наша локална заједница састављена је из два дела, румунског и српског. Око половине становника места су Срби. Они су се овде доселили у 17. веку. Од тих времена ово је постао пољопривредни крај. У школи се не учи језик, углавном га деца говоре код куће. Ипак, имамо своју цркву и своје свештенике", каже Георг Флора.

Раду Лазар каже да је приликом путовања Балканом схватио да његов матерњи језик личи на тамошње, али да је потпуно специфичан. Порекло му, како истиче, није најважнија ствар, иако поштује традицију.

"Не могу са сигурношћу да тврдим одакле су моји преци. Од неких чујем да смо свакако Срби, да смо дошли из Македоније. Неки кажу да смо Бугари. Често је питање и око језика, па ме питају шта говориш, румунски или срспки. Али немам проблем да кажем да сам Србин", каже Раду Лазар.

Лазар је у традиционално пољопривредном крају отворио фабрику за производњу намештаја и опреме за лабораторије и школе. После рада на другим местима, вратио се у родно село и сматра да је то био добар потез.

"Постигли смо велики успех. Нема мого фабрика које се тиме баве, пронашли смо нишу у којој нема много конкуренције, радимо квалитетно и можемо да извозимо своје производе. Покрећем и производњу воћа, вина и ракије. Посао сам дао својим пријатељима из детињства и њиховој деци. Мислим да је то што могу да остану и раде у Баленију јако важно", објашњава Лазар.

Главни производ села и целе Дамбовице је поврће, које покрива око 7 одсто тржишта Румуније. Под најмодеренијим стакленицима и пластеницима у Баленију је више од 800 хектара.

Георг Флора каже да је пољопривреда у том крају увек била развијена, али да новог напретка не би било без новца из фондова Европске уније.

"Када нам је дошао први новац 2012. године почели смо много брже да се развијамо, а наша предност је што смо већ знали како да радимо. Имамо и сопствено удружење које заједнички пласира производе великим добављачима. Ипак, последњих година трошкови су значајно порасли и без помоћи Европе не бисмо могли да успемо", каже Георг Флора.

Подршку Уније за неколико својих пројеката добио је и Раду Лазар. Званичници Баленија најављују да ће свакако кроз европске фондове покушати да додатно модернизују своје село у свим областима.