Политичка и институционална криза у Црној Гори – шта може Скупштина, а шта председник

После неуспеха иницијативе председника Мила Ђукановића да се скрати мандат парламенту, у Црној Гори се очекује почетак процедуре по предлогу парламентарне већине да се утврди да ли је Ђукановић повредио Устав, а онда и за његово разрешење. Председница Скупштине је тај предлог вратила на дораду, а у међувремену се наставља избор судија Уставног суда, који тренутно нема кворум за одлучивање.

Коалиције и партије победнице на изборима пре две године, по свему судећи, не одустају од захтева за разрешење председника Ђукановића, и свог предлога за излаз из политичке и институционалне кризе у Црној Гори.

Владимир Добричанин, посланик Уједињене Црне Горе каже да је најдемократскији начин изласка из кризе да владу формира парламентарна већина која је предложила лидера Демоса Миодрага Лекића за мандатара.

Демократски фронт сматра да је то начин и да се заштити изборна воља грађана.

Без функционалног Уставног суда, по тумачењу ДФ-а, посланици могу утврдити противуставно деловање председника, и именовати председницу скупштине за вршиоца дужности председника државе, па да она распише превремене председничке изборе.

"Такође, уколико Ђукановић настави да се понаша антиуставно, 41 посланик може да предложи Миодрага Лекића за мандатара, јер ми имамо већину коју Ђукановић игнорише и покушава да представи да је 40 веће од 41. Тако да је овдје најважније да ли ми имамо и даље 41 посланика оне старе парламентарне већине од 30. августа. Ако то имамо, онда је лако ово све остало ријешити", објашњава Милан Кнежевић, један од лидера Демократског фронта.

Стручњаци различито тумаче најављене опције

Правници различито тумаче да ли су све те најављене опције у складу са Уставом. Истовремено, председник Ђукановић најављује могућност да иницијативу за скраћење мандата скупштини, сада поднесе 25 посланика.

Адвокат Веселин Радуловић каже да не зна како ће се скупштина одредити према томе.

"Чуо сам и за те иницијативе и предлоге да се из ове ситуације изађе на начин што би скупштина утврдила да је предсједник прекршио Устав. Ја мислим да би то било грубо кршење устава, скупштина не смије да преузима ингеренције Уставног суда. Разумијем њихове политичке мотиве, али политички мотиви, политички интереси не смију се остваривати уз кршење Устава", истиче Радуловић.

Ако се изаберу за кворум недостајуће судије Уставног суда 21. октобра, креативност политичких елита у тражењу изласка из институционалне кризе била би сувишна, а продубљивање кризе - заустављено.

И грађанима би се послала јаснија порука, јер ће они само два дана касније, 23. октобра, показати шта о свему мисле на локалним изборима у Подгорици и још 13 општина.