Политички рингишпил у БиХ поново у убрзаном режиму – које ће промене донети избори

У Босни и Херцеговини се одржавају општи избори, девети од проглашења независности 1992. године. Главни кандидати и власти и опозиције уверени су у победу. Заједничка су им и бројна обећања која су до поноћи слали бирачима. Пре првих резултата тешко је прогнозирати победнике, али је извесно да ће промена бити, макар у ротирању функција.

Иако непрекидно ради три деценије, босанско-херцеговачки политички рингишпил синоћ се на кратко зауставио због изборне тишине. Током протеклих месец дана био је у убрзаном режиму.

У кампањи је било више од седам хиљада кандидата за неку од позиција у држави, ентитетима, кантонима. Гласа се на свим нивоима за више од 7.200 кандидата. Право гласа има око 3,3 милиона бирача.

Компликован изборни систем у БиХ сликовито описује податак да имена свих кандидата на изборима не могу да се испишу ни на 150 страница. Они треба да преузму дужности у држави, ентитетима, кантонима, дистрикту Брчко.

На сваком кораку поруке политичара грађанима који, кажу, мање гледају у билборде, више у будућност.

Извесне промене на месту председника РС

Пред грађанима Српске биће четири гласачка листића - бирају посланике за своју и Парламентарну скупштину БиХ, српског члана Председништва и председника Српске.

Извесно је да ће на тој функцији бити промена, неизвесно је ко ће је освојити. Од 31 кандидата издвајају се два имена - досадашњи члан Председништва Милорад Додик, коме на црту стаје Јелена Тривић из опозиционог ПДП-а.

"Ево ме опет моји стари другови, живот ме није сморио, живот ме није уморио, идемо у нову побједу заједно са вама. Овај град заслужује СНСД, овај град је увек био СНСД-а", поручује Милорад Додик.

"Наше кључне поруке - српски национални интерес за 21. век мора бити мир. Ми знамо како ћемо развијати РС у миру", истиче Јелена Тривић.

Трка за место члана Председништва

Победник долази на место Жељке Цвијановић, која је у овом изборном циклусу кандидат за функцију у Сарајеву - српског члана Председништва БиХ.

Истраживања на прва два места стављају њу и Мирка Шаровића из СДС-а.

"Настављамо заједно да повећавамо права, да користимо све оно што јесу наши механизми заштите да би очували РС, њену позицију", поручује Жељка Цвијановић.

"Бањалука ће показати да је наша победа и да ће Јелена Тривић бити председник РС, а Мирко Шаровић члан Председништва БиХ, и да ћемо имати парламентарну већину да их скинемо са власти коначно након 16 година", истиче Шаровић.

Кога бирају грађани Федерације БиХ

Грађани Федерације БиХ бирају делегате Парламентарне скупштине БиХ, посланике у федералној скупштини, представнике у једном од 10 кантона, као и два члана Председништва.

Након четворогодишње паузе, у Председништво БиХ могао би да се врати лидер СДА Бакир Изетбеговић, један од тројице кандидата из редова Бошњака.

Тај пут може да му угрози Денис Бећировић из Социјалдемократске партије.

Хрвати имају два кандидата, актуелног члана Председништва Жељка Комшића и Борјану Кришто испред коалиције коју окупља ХДЗ.

Победника ће одлучити изборни систем који не иде на руку Хрватима.

Наиме, док РС бира српског члана Председништва, Федерација бира другу двојицу.

Бошњаци су апсолутна већина, па не би било изненађење да се понови ситуација из 2018. године, када је Жељко Комшић победио захваљујући гласовима Бошњака.

Много обећања, мало конкретних мера

Као и претходне, ову кампању обележиле су међусобне оптужбе власти и опозиције, много обећања и мало конкретних мера да би се она испунила.

Недостатак програма и идеолошких разлика сртручњаци виде у томе што су избори у БиХ дуго служили за национално, а не партијско позиционирање.

Милош Шолаја са Факултета политичких наука у Бањалуци каже да је изборни систем по принципу отворених листа диктиран од међународне заједнице и да је дао предност појединцима, а не партијским опредељењима, тако да су се такмичарске потребе партија у програмском погледу изгубиле.

Грађани губе интересовање за политику

Губи се и интересовање грађана за политику - излазност бирача пада од избора до избора.

Процењује се да ће сутра на биралишта тек половина оних који имају право гласа.

Веће интересовање влада у дијаспори, која први пут организовано долази на гласање.

Иако се очекивало да би до овог циклуса високи представник могао да обезбеди измену прописа, новине су само козметичке природе и суштински неће утицати на резултат.

О том резултату одлучују грађани који на биралишта могу сутра од 7 до 19 сати.